Основни смисао авангардне књижевности
Књижевни покрети и струје у српској књижевности између два рата омогућили су да се српска књижевност осавремени,укључи у европске токове,обликује моде-
рни израз.Прави авангардизам почиње 1919.збирком песама,,Лирика Итаке“Милоша Црњанског.Авангарда је оспоравала традиционалне уметничке норме и облике.
Најважнији покрети у српској књижевности између два рата су:експресионизам,надреализам,
социјални покрет,традиционализам.
Експресионизам је први књижевни
покрет(авангардна школа) настао у српској књижевности.Настанак покрета мотивисан је последицама Првог светског рата. Манифест експресионистичке школе написао је Станислав Винавер,1920.Став је гласио,,Реалност није у стварима,већ је реалност у дејству“( према европском ставу екпресиониста:,,Ја сам свест,свет је мој израз“.
Одлике експресионистичког стварања су:повезаност ствари и
бића,веза далеких крајева и људи. Типичан пример успостављених одлика је у песми
М.Црњанског,,Суматра“.
Представници овог покрета су:Станислав Винавер,Милош Црњански,Иво Андрић
(,,Ex Ponto,Немири“),Растко Петровић.
Најзначајнија дела представника српског екпресионизма:
С.Винавер,Манифест екпресионистичке школе 1920.
М.Црњански,Лирика Итаке1919.
Дневник о Чарнојевићу1921.(антиратна лирика),Сеобе 1929.Друга књига Сеоба1972.
Роман о Лондону1972.
Црњански је увео нови измењени стих,интонацију и синтаксу свео у први план својих дела.
Растко Петровић,Откровење1922.,напушта обележја старог стиха,Бурлеска Господина Перуна Бога Грома1921.Дан шести1960.
Момчило Настасијевић,Пет лирских кругова1932.Магновења,Одјеци
1938.Песник се враћа тзв.матерњој мелодији- фолклорном стиху и мелосу.
Иво Андрић,представља синтезу
традиционалног и авангардног стварања.Андрићев стил носи особеност уравнотеженог језика и компоновања и одличну наративну вештину.У својим делима представља везу источне и западне културе.Дела Ex Ponto
и Немири су експресионистичка.
Пут Алије Ђерзелеза је прва Андрићева приповетка1920. Три романа 1945.На Дрини ћуприја,
Травничка хроника, Госпођица,Проклета авлија ,1954.
Надреализам у српској књижевности
Након оглашавања Андреа Бретона у Паризу,1920.чланком Манифест надреализма,одјек идеја је нашао своје присталице у Београду.Већ 1922.надреализам се паралелно развија са Бретоновим покретом у Паризу.Српски надреалисти издају манифест Позиција надреализма 1930.Одлике:рушење дотадашње поезије
поезија која настаје слободним
асоцијацијама,техником аутоматског писања.
Представници:Милан Дединац,,Од немила до недрага“,дело од стихова и прозе- лирике са огледима.Душан Матић,Багдала,
Буђење материје( изражен спој мисаоности и лаког казивања).Александар Вучо,писао је хуморну поезију,,,Хумор заспао“.Оскар Давичо,,,Песме,Хана,Вишња за зидом“.
30-их година 20.века формира се
покрет социјалне литературе.Прво оглашавање писаца социјалне литературе било је у зборнику Књига другова 1929.Схватање писаца
овог покрета било је да књижевно дело треба да буде одраз стварности и документ живота. Представници: Бранимир Ћосић,роман,Покошено поље“,али и Велимир Живојиновић .
Традиционалисти у српској књижевности између два рата:
Десанка Максимовић која је стварала традиционалну лирику,родољубиву,дескриптивну,интимну ,,Песме“1924.Тражим помиловање“1964.
Бранко Ћопић,,,Пролом“1952.роман о рату у Босни, ,,Башта сљезове боје“1970.,приче о детињству и машти.
ТАЈСИ 
Након читања текста одговори на питања: 1.Који је основни смисао авангарде у српској књижевности?Одлике и време настанка?2. Наведи књижевне покрете, одлике покрета ,представнике и њихова дела.
1. Основни смисао авангарде у српској књижевности јесте да омогући да се српска књиђевност осавремени, укључи у европске токове и обликује модерни израз.Авангарда је настала између два рата. Авангардизам почиње 1919. године збирком песама ,,Лирика Итаке“ Милоша Црњанског.
Она је оспоравала традиционалне људске норме и облике.
2.Књижевни покрети су експресионизам, надреализам, социјални покрет и традиционализам.
Експресионизам настаје мотивацијом последица Првог светског рата.Одлике експресионизма су повезаност ствари и бића, веза далеких крајева и људи.
Представници су Станислав Винавер, Милош Црњански (,,Суматра“), Иво Андрић (,,Проклета авлија“), Растко Петровић (,,Откровење“).
Одлике надреализма: рушење дотадашње поезије, поезија која настаје слободним асоцијацијама,техником аутоматског писања.
Представници су Милан Дединац (,, Од немила до недрага“), Душан Матић.
Представници социјалног покрета су Бранимир Ћосић, Велимир Живојиновић.
Представниви традиционализма су Десанка Максимовић (,,Тражим Помиловање“), Бранко Ћопић (,,Пролом“).
Не,људске норме,већ књижевне.
Социјални покрет,традиционализам?
1.Основни смисао авангарде је да се српска књижевност осавремени, укључи у европске токове и да се обликује модерни израз.У суштини основни смисао је да се обнови књижевни живот у земљи.Настала је 1919. збирком песама ,,Лирика Итаке“ коју је написао Милош Црњански.Одлике авангарде су негација традиције,непризнавање класичних песничких образаца,формативних начела и свеопшта деструкција модела и начела,форме и садржине.
2.Књижевни покрети међуратне књижевности су експресионизам,надреализам,традиционализам и социјални покрет.Одлике експресионизма су повезаност ствари и бића,веза далеких крајева и људи,склад у до тада међусобно непомирљивом и међусобно удаљеном.Представници су:
Милош Црњански(„Суматра“,“Лирика Итаке“,“Дневник о Чарнојевићу“,“Сеобе“-1929,“Сеобе“-1972,“Роман о Лондону“)
Станислав Вунавер(„Манифест екпресионистичке школе „)
Иво Андрић(„Ex Ponto“ и „Немири“)
Растко Петровић(„Откровење“,“Бурлеска Господина Перуна Бога Грома“,“Дан шести“)
Момчило Настасијевић(„Пет лирских кругова“,“Магновења“,“Одјеци“)
Одлике надреализма су рушење дотадашње поезије,поезија која настаје слободним асоцијацијама, техником аутоматског писања.Представници су:
Милан Дединац-,,Од немила до недрага“
Душан Матић-„Багдала“,„Буђење материје“
Александар Вучо-,,Хумор заспао“
Оскар Давичо-,,Песме“,“Хана“,“Вишња за зидом“.
Социјални покрет захтева ангажованог писца и тенденциозност у прилазу стварности и бављење темама које су друштвено корисне.Преедставници су:
Бранимир Ћосић-„Покошено поље“
*Велимир Живојиновић -„Ведре и тамне ноћи“,“Одблесци у ноћи“
Обележје традиционализма су исповедна,осећајна,дескриптивна и често родољубна лирика. Представници су:Десанка Максимовић- ,,Песме“,“Тражим помиловање“
Бранко Ћопић-,,Пролом“,,,Башта сљезове боје“
*Тражила сам на интернету да додам дела пошто се и то тражи,избацило ми је неколико људи али ми се овај чини највероватнијим.Ово су дела Велимира Живојиновића Massuke.
Словни превиди:Вунавер?Прее?родољубна- језичка грешка? Материјална,,ово су дела….В.Живојиновића? Недовршена мисао?
1.Основни смисао авангардне књижевности је да се српска књижевност осавремени,укључи у европске токове и обликује модерни израз.Одликују је оспоравања традиционалних норми и облика,деструкција модела и начела, форме и средине.Почиње 1919. збирком песама ,,Лирика Итаке“ Милоша Црњанског.
2.Књижевни покрети у међуратној књижевности су експресионизам,надреализам,социјални покрет,традиционализам.Одлике експресионистичког стварања су повезаност ствари и бића,веза далеких крајева и људи.Представници експресионизма су Станислав Винавер:Манифест екпресионистичке школе 1920.,Милош Црњански:Лирика Итаке1919.,Дневник о Чарнојевићу1921.,Сеобе 1929.,Сеоба1972.,Роман о Лондону1972.,Иво Андрић:Ex Ponto,Немири,Растко Петровић:Откровење1922.,напушта обележја старог стиха,Бурлеска Господина Перуна Бога Грома1921.,Дан шести1960.
Успешно урађен задатак.
1) pravi avangardizam pocinje 1919. zbirkom pesama “ Lirika Itake “ Milosa Crnjanskog .Avangarda je osporavala tradicionalne umetnicke norme I oblike.
2) najvaznije pokreti u srpskoj knjizevnosti izmedju 2 rata su ekspresionizam ,nadrealizam ,socijalni pokreti , tradicionalizam.
Ekspresionizam je prvi knjizevni pokreti nastao u srpskoj knjizevnosto motivisan posledicama prvog svetskog rata .manifest je napisao Stanislav Vinaver 1920.odlike su : povezanost stvari i bica ,veza dalekih krajeva ljudi .najznacajnija dela Milosa Crnjanskog su Lirika Itake 1919. Dnevnik o Carnojevicu ,Seobe 1929. Nadrealizam 1922. Predstavnik Milan Dedinac od “ nemila do ne draga „. ,Dusan Matic ,Bagdala .
Tradicionalizam u srpskoj knjizevnosto Desanka Maksimovic koja je stvarala tradicionalnu liriku , rodoljubivu, deskriptivnu .
Почетак одговора( велико слово),Прва реч иза тачке ,такође.Доврши реч:њижевност;слово и је непотребно у изразу покрет(и).Назив рата,пише се великим почетним словом.Манифест ,прво слово велико.Поштуј правопис!
1.Омогућено је да се српска књижевност осавремени и укључи у европске токове, обликује модерни
израз.
2. Најважнији покрети су: експресионизам, надреализам, социјални покрети, традиционализам.
3. *Експресионизам
Одлике експресионистичког стварања су:повезаност ствари и бића, веза далеких крајева и људи.
Представници овог покрета су:Станислав Винавер,Милош Црњански,Иво Андрић,Растко Петровић.
Најзначајнија дела: Манифест екпресионистичке школе 1920. ,Лирика Итаке1919.,Дневник о
Чарнојевићу1921.,Сеобе 1929. ,Друга књига Сеоба1972. ,Роман о Лондону1972.
* Надреализам
Одлике:рушење дотадашње поезије, поезија која настаје слободним асоцијацијама,техником
аутоматског писања.
Представници и њихова дела: Милан Дединац,,Од немила до недрага“.Душан Матић, Багдала,
Буђење материје.Александар Вучо,,Хумор заспао“.Оскар Давичо песме,,Хана“ и,,Вишња за зидом“.
*Социјални покрети
Одлика: књижевно дело треба да буде одраз стварности и документ живота.
Представници: Бранимир Ћосић,роман,Покошено поље“ и Велимир Живојиновић .
*Традиционализам
Десанка Максимовић- стварала традиционалну лирику,родољубиву,дескриптивну,интимну
,,Песме“1924.Тражим помиловање“1964.
Бранко Ћопић-,,Пролом“1952.,,Башта сљезове боје“1970.,приче о детињству и машти.
Урађен задатак.
1. Основни смисао авангарде у српској књижевности
Књижевни покрети и струје у српској књижевности између два рата омогућили су да се српска књижевност осавремени и укључи или европске токове, обликује модерни израз.
2. Најважнији покрети у српској књижевности између два рата су:експресионизам,надреализам,
социјални покрет,традиционализам.
3. Одлике експресионистичког стварања су:повезаност ствари и
бића,веза далеких крајева и људи. Типичан пример успостављених одлика је у песми
М.Црњанског,,Суматра“.
Представници овог покрета су:Станислав Винавер,Милош Црњански,Иво Андрић
(,,Ex Ponto,Немири“),Растко Петровић.
4. Најзначајнија дела представника српског екпресионизма:
С.Винавер,Манифест екпресионистичке школе 1920.
М.Црњански,Лирика Итаке1919.
Дневник о Чарнојевићу1921.(антиратна лирика),Сеобе 1929.Друга књига Сеоба1972.
Роман о Лондону1972.
Успешно урађен задатак.
1.Основни смисао:
Књижевни покрети и струје у српској књижевности између два рата омогућили су да се српска књижевност осавремени и укључи или европске токове, обликује модерни израз.Авангардизам почиње 1919. године збирком песама ,,Лирика Итаке“ Милоша Црњанског.
2.Најважнији покрети у српској књижевности између два рата су:експресионизам,надреализам,социјални покрет,традиционализам.
3. Одлике:повезаност ствари и
бића,веза далеких крајева и људи.Пример одлика је у песми М.Црњанског,,Суматра“.
Представници овог покрета су:Станислав Винавер,Милош Црњански,Иво Андрић
(,,Ex Ponto,Немири“),Растко Петровић.
4. Најзначајнија дела представника српског екпресионизма:
Станислав Винавер:Манифест екпресионистичке школе 1920.,Милош Црњански:Лирика Итаке 1919.,Дневник о Чарнојевићу1921.,Сеобе 1929.,Сеоба 1972.,Роман о Лондону 1972.,Иво Андрић:Ex Ponto,Немири,Растко Петровић:Откровење 1922.,Бурлеска Господина Перуна Бога Грома1921.,Дан шести 1960.
1.Основни смисао авангардне књижевности je тај што су књижевни покрети и струје између два рата омогућили да се српска књижевност осавремени,укључи у европске токове,обликује модерни израз.
Aвангардизам почиње 1919.збирком песама,,Лирика Итаке“Милоша Црњанског.Авангарда је оспоравала традиционалне уметничке норме и облике.
2.Најважнији покрети у српској књижевности између два рата су:експресионизам,надреализам,
социјални покрет,традиционализам.
-Експресионизам је први књижевни покрет. Настанаo je под утицајем Првог светског рата.Одлике експресионистичког стварања су:повезаност ствари и бића,веза далеких крајева и људи.
Представници овог покрета су:Станислав Винавер,Милош Црњански,Иво Андрић,Растко Петровић.
Најзначајнија дела представника српског екпресионизма:
Винавер,Манифест екпресионистичке школе 1920.
М.Црњански,Лирика Итаке1919.
Дневник о Чарнојевићу1921.(антиратна лирика),Сеобе 1929.Друга књига Сеоба1972.
Роман о Лондону1972.
Иво Андрић Ex Ponto и Немири
-Надреализам се 1922. развија.Одлике:рушење дотадашње поезије поезија која настаје слободним
асоцијацијама,техником аутоматског писања.Представници:Милан Дединац,,Од немила до недрага“,дело од стихова и прозе- лирике са огледима.Душан Матић,Багдала.
-30-их година 20.века формира се покрет социјалне литературе.Представници: Бранимир Ћосић,роман,Покошено поље“,али и Велимир Живојиновић .
-Традиционалисти у српској књижевности између два рата:
Десанка Максимовић која је стварала традиционалну лирику,родољубиву,дескриптивну,интимну ,,Песме“1924.Тражим помиловање“1964.
Бранко Ћопић,,,Пролом“1952.роман о рату у Босни, ,,Башта сљезове боје“1970.,приче о детињству и машти.
Урађен задатак,али копиран.
1. Književni pokreti i struje u srpskoj književnosti između 2 rata omogućili su da se srpska književnost osavremeni, uključi u evropske tokove, oblikuje morerni izraz. Avangarda je osporavala tradicionalne umetničke oblike i norme. Avangardizam počinje 1919. zbirkom pesama „Lirika Itake“ Miloša Crnjanskog.
2. Najvažniji pokreti su: ekspresionizam, nadrealizam, socijalni pokret i tradicionalizam.
Ekspresionizam je nastao u srpskoj književnosti, motivisan posledicama Prvog svetskog rata. Predstavnici su Stanislav Vinver, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić i Rastko Petrovuć, 1905. Odlike su: povezanost stvari i bića, veza dalekih ljudi i krajeva. Zatim nadrealizam, odlike su rušenje dotadašnje poezije, poezija koja nastaje slobodnim asocijacijama, tehnikom autoatskog pisanja. Predstavnici su: Milan Dedinac, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, 1924. godine. Prvo oglašenje pisaca socijalne literature bilo je u zborniku Knjiga drugova 1929. Odlika je bila da književno delo treba da bude odraz stvarnosti i dokument života. Predstavnici su: Branimir Ćosić i Velimir Živojinović. Tradicionalsti u srpskoj književnosti bili su Desanka Maksimović i Branko Ćopić.
Словне грешке: Винвер, Материјалне:1924.???
1. Књижевни покрети и струје српске књижевности између два рата су довели до напредовања српске књижевности. Време настанка: 1919
2 Књижевни покрети: 1)експресионизам, одлике: повезаност ствари и
бића, веза далеких крајева и људи. Предсавници: Станислав Винавер,Милош Црњански,Иво Андрић, Растко Петровић. Дела: С.Винавер,Манифест екпресионистичке школе;
М.Црњански,Лирика Итаке1919; И.Андрић Ex Ponto
и Немири; Р. Петровић,Откровење1922, Бурлеска Господина Перуна Бога Грома, Дан шести.
2)надреализам, одлике: рушење дотадашње поезије
поезија која настаје слободним
асоцијацијама,техником аутоматског писања. Представници и дела:Милан Дединац,,Од немила до недрага“.Душан Матић,Багдала,
Буђење материје. Александар Вучо ,,Хумор заспао“.Оскар Давичо,,,Песме,Хана,Вишња за зидом“.
3)социјални покрет, одлике:одраз стварности и документ живота. Представници и дела: Бранимир Ћосић,роман,Покошено поље“,али и Велимир Живојиновић.
4)традиционализам, представници и дела:Десанка Максимовић ,,Песме“ Тражим помиловање“
Бранко Ћопић,,Пролом“, роман о рату у Босни, ,,Башта сљезове боје“.
Успешно урађен задатак!!!
Основни смисао авангардне књижевности
Књижевни покрети и струје у српској књижевности између два рата омогућили су да се српска књижевност осавремени,укључи у европске токове,обликује моде-
рни израз.
Најважнији покрети у српској књижевности између два рата су:експресионизам,надреализам,
социјални покрет,традиционализам.
Експресионизам је први књижевни
покрет(авангардна школа) настао у српској књижевности.Настанак покрета мотивисан је последицама Првог светског рата.
Одлике експресионистичког стварања су:повезаност ствари и
бића,веза далеких крајева и људи. Типичан пример успостављених одлика је у песми
М.Црњанског,,Суматра“.
Представници овог покрета су:Станислав Винавер,Милош Црњански,Иво Андрић
(,,Ex Ponto,Немири“),Растко Петровић.
Најзначајнија дела представника српског екпресионизма:
С.Винавер,Манифест екпресионистичке школе 1920.
М.Црњански,Лирика Итаке1919.
Дневник о Чарнојевићу1921.(антиратна лирика),Сеобе 1929.Друга књига Сеоба1972.
Роман о Лондону1972.
Црњански је увео нови измењени стих,интонацију и синтаксу свео у први план својих дела.
Растко Петровић,Откровење1922.,напушта обележја старог стиха,Бурлеска Господина Перуна Бога Грома1921.Дан шести1960.
Момчило Настасијевић,Пет лирских кругова1932.Магновења,Одјеци
1938.Песник се враћа тзв.матерњој мелодији- фолклорном стиху и мелосу.
Иво Андрић,представља синтезу
традиционалног и авангардног стварања.Андрићев стил носи особеност уравнотеженог језика и компоновања и одличну наративну вештину.У својим делима представља везу источне и западне културе.Дела Ex Ponto
и Немири су експресионистичка.
Пут Алије Ђерзелеза је прва Андрићева приповетка1920. Три романа 1945.На Дрини ћуприја,
Травничка хроника, Госпођица,Проклета авлија ,1954.
Надреализам у српској књижевности.Српски надреалисти издају манифест Позиција надреализма 1930.Одлике:рушење дотадашње поезије
поезија која настаје слободним
асоцијацијама,техником аутоматског писања.
Представници:Милан Дединац,,Од немила до недрага“,дело од стихова и прозе- лирике са огледима.Душан Матић,Багдала,
Буђење материје( изражен спој мисаоности и лаког казивања).Александар Вучо,писао је хуморну поезију,,,Хумор заспао“.Оскар Давичо,,,Песме,Хана,Вишња за зидом“.
30-их година 20.века формира се
покрет социјалне литературе.Прво оглашавање писаца социјалне литературе било је у зборнику Књига другова 1929.Схватање писаца
овог покрета било је да књижевно дело треба да буде одраз стварности и документ живота. Представници: Бранимир Ћосић,роман,Покошено поље“,али и Велимир Живојиновић .
Традиционалисти у српској књижевности између два рата:
Десанка Максимовић која је стварала традиционалну лирику,родољубиву,дескриптивну,интимну ,,Песме“1924.Тражим помиловање“1964.
Бранко Ћопић,,,Пролом“1952.роман о рату у Босни, ,,Башта сљезове боје“1970.,приче о детињству и машти.
Урађен задатак ,али копиран.
Књижевни покрети у српској књижевности између два рата омогућили су да се српска књижевност осавремени ,укључи у европске токове и обликује модерни израз.Прави авангардизам почиње 1919.збирком песама ,,Лирика Итаке“ Милоша Црњанског.Авангарда је оспоравала традиционалне уметничке норме и облике.
Најважнији покрети су:експресионизам,надреализам,социјални покрет и традиционализам.
Експресионизам је први књижевни покрет настао у српској књижевности,мотивисан је последицама Првог светског рата.Одлике:повезаност ствари и бића,веза далеких крајева и људи.
Представници овог покрета:Станислав Винавер,Милош Црњански,Иво Андрић (,,Немири“; ,,Ex Ponto“),Растко Петровић.
Њихова дела: М.Црњански: ,,Лирика Итаке“ 1919.
,,Сеобе“ 1929. и друга књига ,,Сеоба“ 1972.
Растко Петровић: ,,Откровење“ 1922.
,,Дан шести“ 1960.
Надреализам: 1920.чланком Манифест надреализма,одјек идеја је нашао своје присталице у Београду.Одлике:рушење дотадашње поезије,поезија која настаје слободним асоцијацијама,техником аутоматског писања.Представници:Милан Дединац ,,Од немила до недрага“ ; Душан Матић: ,,Багдала“; ,,Буђење материје“.Александар Вучо ,,Хумор заспао“.Оскар Давичо ,,Песме“ ; ,,Хана“.
30-их година 20.века формира се покрет социјалне литературе.Схватање писаца овог покрета било је да књижевно дело треба да буде одраз стварности и документ живота.Представници:Бранимир Ћосић ,,Покошено поље“ и Велимир Живојиновић.
Традиционалисти: Десанка Максимовић ,,Песме“ 1924. ,,Тражим помиловање“ 1964. Бранко Ћопић ,,Пролом“ 1952. ,,Башта сљезове боје“ 1970.
Урађен задатак,али копиран.
Одговори на питања
1. Осовни смисао авангарде је омогућавање српске књижевности да се осавремени, укључи у евопске токове и обликује модерни израз.Време: 1919-1972
2. Постоје четри књижевна покрета:експресионизам, надреализам,социјални покрет и традиционализам
Одлике експресионализма: повезаност ствари, бића, веза далеких крајева и људи.
Представници; Станислав Винавер, Милош Црњански(„Суматра“, „Сеобе“, „Дневник о Чарнојевићу“), Иво Андрић(„“Ex ponto“, „Немири“, „Травничка Хроника“, „Госпођица“, „Проклета авлија“,“Пут Алије Ђерзелеза“,“На дрини Ћуприја“) Расто Петровић(„Откровење1922“)
Одлике надреализма:рушење дотадашње поезије, поезија настаје слободним асоцијацијама,техником аутоматског писања.
Представници:Милан Дединац(„Од немила до недрага“), Александар Вучо(„Хумор заспао“), Оскар Давичо(„Песме“, „Хана“, „Вишња са зидом“)
Покрет социјалне литературе; књижевно дело треба да буде одраз стварности и документ живота
Представици: Бранимир Ћосић(„Покошено поље“), Велимир Живојиновић
Традиционализам:традиционална лирика
Представници:Десанка Максимовић(„Песме“, „Тражим помиловање“),Бранко Ћопић(„Пролом“, “ Башта сљезове боје“).
Успешно урађен задатак.Реч,,четри“?Тачка иза редног броја?
1. Основни смисао авангардне књижевности
Књижевни покрети и струје у српској књижевности између два рата омогућили су да се српска књижевност осавремени,укључи у европске токове,обликује моде-
рни израз.Прави авангардизам почиње 1919.збирком песама,,Лирика Итаке“Милоша Црњанског.Авангарда је оспоравала традиционалне уметничке норме и облике.
2. Најважнији покрети у српској књижевности између два рата су:експресионизам,надреализам,
социјални покрет,традиционализам.
Експресионизам је први књижевни
покрет(авангардна школа) настао у српској књижевности.Настанак покрета мотивисан је последицама Првог светског рата. Манифест експресионистичке школе написао је Станислав Винавер,1920.Став је гласио,,Реалност није у стварима,већ је реалност у дејству“( према европском ставу екпресиониста:,,Ја сам свест,свет је мој израз“.
Одлике експресионистичког стварања су:повезаност ствари и
бића,веза далеких крајева и људи. Типичан пример успостављених одлика је у песми
М.Црњанског,,Суматра“.
Представници овог покрета су:Станислав Винавер,Милош Црњански,Иво Андрић
(,,Ex Ponto,Немири“),Растко Петровић.
Најзначајнија дела представника српског екпресионизма:
С.Винавер,Манифест екпресионистичке школе 1920.
М.Црњански,Лирика Итаке1919.
Дневник о Чарнојевићу1921.(антиратна лирика),Сеобе 1929.Друга књига Сеоба1972.
Роман о Лондону1972.
Црњански је увео нови измењени стих,интонацију и синтаксу свео у први план својих дела.
Растко Петровић,Откровење1922.,напушта обележја старог стиха,Бурлеска Господина Перуна Бога Грома1921.Дан шести1960.
Момчило Настасијевић,Пет лирских кругова1932.Магновења,Одјеци
1938.Песник се враћа тзв.матерњој мелодији- фолклорном стиху и мелосу.
Иво Андрић,представља синтезу
традиционалног и авангардног стварања.Андрићев стил носи особеност уравнотеженог језика и компоновања и одличну наративну вештину.У својим делима представља везу источне и западне културе.Дела Ex Ponto
и Немири су експресионистичка.
Пут Алије Ђерзелеза је прва Андрићева приповетка1920. Три романа 1945.На Дрини ћуприја,
Травничка хроника, Госпођица,Проклета авлија ,1954.
Надреализам у српској књижевности
Након оглашавања Андреа Бретона у Паризу,1920.чланком Манифест надреализма,одјек идеја је нашао своје присталице у Београду.Већ 1922.надреализам се паралелно развија са Бретоновим покретом у Паризу.Српски надреалисти издају манифест Позиција надреализма 1930.Одлике:рушење дотадашње поезије
поезија која настаје слободним
асоцијацијама,техником аутоматског писања.
Представници:Милан Дединац,,Од немила до недрага“,дело од стихова и прозе- лирике са огледима.Душан Матић,Багдала,
Буђење материје( изражен спој мисаоности и лаког казивања).Александар Вучо,писао је хуморну поезију,,,Хумор заспао“.Оскар Давичо,,,Песме,Хана,Вишња за зидом“.
30-их година 20.века формира се
покрет социјалне литературе.Прво оглашавање писаца социјалне литературе било је у зборнику Књига другова 1929.Схватање писаца
овог покрета било је да књижевно дело треба да буде одраз стварности и документ живота. Представници: Бранимир Ћосић,роман,Покошено поље“,али и Велимир Живојиновић .
Урађен задатак,али копиран.
1.Основни смисао авангарде јесте да омогући да се српска књижевност осавремени,укључи у европске токове и обликује модерни израз.Време настанка авангарде је између рата.Авангардизам почиње 1919.године.Оспоравала је традиционалне људске норме и облике.
2.Књижевни покрети су експресионизам,надреализам,
социјални покрет и традиционализам.
Одлике експресионизма су повезаност ствари и бића,веза далеких крајева и људи.
Представници експресионизма су Станислав Винавер,Милош Црњански,Иво Андрић и Растко Петровић.
Традиционализна:Десанка Максимовић(„Тражим Помиловање“),Иво Андрић,Милош Црњански(„Суматра“),Растко Петровић(„Откровење” 1922.),Момчило Настасијевић(„Пет лирских кругова“ 1932.)
Погледај синтагму,,између рата“, која реч фали? Недостаје и тумачење социјалног покрета и традиционализма.
Основни смисао авангардне књижевности
Књижевни покрети и струје у српској књижевности између два рата омогућили су да се српска књижевност осавремени,укључи у европске токове,обликује моде-
рни израз.Прави авангардизам почиње 1919.збирком песама,,Лирика Итаке“Милоша Црњанског.Авангарда је оспоравала традиционалне уметничке норме и облике.
Најважнији покрети у српској књижевности између два рата су:експресионизам,надреализам,
социјални покрет,традиционализам.
Експресионизам је први књижевни
покрет(авангардна школа) настао у српској књижевности.Настанак покрета мотивисан је последицама Првог светског рата. Манифест експресионистичке школе написао је Станислав Винавер,1920.Став је гласио,,Реалност није у стварима,већ је реалност у дејству“( према европском ставу екпресиониста:,,Ја сам свест,свет је мој израз“.
Одлике експресионистичког стварања су:повезаност ствари и
бића,веза далеких крајева и људи. Типичан пример успостављених одлика је у песми
М.Црњанског,,Суматра“.
Представници овог покрета су:Станислав Винавер,Милош Црњански,Иво Андрић
(,,Ex Ponto,Немири“),Растко Петровић.
Најзначајнија дела представника српског екпресионизма:
С.Винавер,Манифест екпресионистичке школе 1920.
М.Црњански,Лирика Итаке1919.
Дневник о Чарнојевићу1921.(антиратна лирика),Сеобе 1929.Друга књига Сеоба1972.
Роман о Лондону1972.
Одлике:рушење дотадашње поезије
поезија која настаје слободним
асоцијацијама,техником аутоматског писања.
Представници:Милан Дединац,,Од немила до недрага“,дело од стихова и прозе- лирике са огледима.Душан Матић,Багдала,
Буђење материје( изражен спој мисаоности и лаког казивања).Александар Вучо,писао је хуморну поезију,,,Хумор заспао“.Оскар Давичо,,,Песме,Хана,Вишња за зидом“.
30-их година 20.века формира се
покрет социјалне литературе.Прво оглашавање писаца социјалне литературе било је у зборнику Књига другова 1929.Схватање писаца
овог покрета било је да књижевно дело треба да буде одраз стварности и документ живота. Представници: Бранимир Ћосић,роман,Покошено поље“,али и Велимир Живојиновић .
Традиционалисти у српској књижевности између два рата:
Десанка Максимовић која је стварала традиционалну лирику,родољубиву,дескриптивну,интимну ,,Песме“1924.Тражим помиловање“1964.
Бранко Ћопић,,,Пролом“1952.роман о рату у Босни, ,,Башта сљезове боје“1970.,приче о детињству и машти.
Урађен задатак,али копиран.
Одговори:
1.Основни смисао авангардне
у српској књижевностии је тај да је она омогућила да се српски језик осавремени,да обликује модерне изразе и да се укључи у европске токове.
Авангарда у српској књижевности почиње 1919.године делом Милоша Црњанског ,,Лирика Итаке“.
2.Књижевни покрети су:
*Експресионизам
Одлике експресионизма су:повезаност ствари и бића,веза далеких крајева и људи.
Представници и њихова дела су:
Станислав Винавер: ,,Манифест експресионистичке школе“
Милош Црњански: ,,Сеобе“ ; ,,Лирика Итаке“ ; ,,Дневник о Чарнојевићу“ ; ,,Роман о Лондону“
Иво Андрић: ,,Ex Ponto“ ; ,,Немири“
Растко Петровић: ,,Откровење“.
*Надреализам:
Одлике надреализма су:рушење дотадашње поезије,поезија која настаје слободним асоцијацијама,техником аутоматског писања.
Представници су:
Милан Дединац: ,,Од немила до недрага“
Душан Матић: ,,Буђење материје“
Александар Вучо: ,,Хумор заспао“
Оскар Давичо: ,,Песме“ ; ,, Хана“ ; ,,Вишња за зидом“
*Социјални покрет
Одлике социјалног покрета:књижевно дело треба да буде одраз стварности и документ живота.
Представници социјалног покрета су:
Бранимир Ћосић: ,, Покошено поље“
Велимир Живојиновић
*Традиционализам
Представници традиционализма су:
Десанка Максимовић: ,, Песме“ ; ,,Тражим помиловање“
Бранко Ћопић: ,,Пролом“ ; ,,Башта сљезове боје“
Урађен задатак. Не,,српски језик“,него српска књижевност.
1.Авангардизам почиње 1919. збирком песама „Лирика Итаке“ Милоша Црњанског. Основни смисао авангардне књижевности су књижевни покрети и струје у српској књижевности. Авангарда је оспоравала традиционалне уметничке норме и облике.
2.Најважнији покрети у српској књижевности су: експресионизам, надреализам, социјални покрет и традиционализам. Експресионизам је књижевни покрет који је настао у српској књижевности. Одлике експресионизма су: повезаност ствари и бића, веза далеких крајева и људи. Представници су: Станислав Винавер, Милош Црњански, Иво Андрић и Растко Петровић. Њихова најзначајнија дела су: Станислав Винавер „Манифест експресионистичке школе“ 1920.
Милош Црњански „Лирика Итаке“ 1919. „Дневник о Чарнојевићу“ 1921. „Сеобе“ 1929.
Друга књига „Сеобе“ 1972. „Роман о Лондону“ 1972.
Растко Петровић „Откровење“ 1922. „Пет лирских кругова“ 1932. „Одјеци“ 1938. „Дан шести“ 1960.
Иво Андрић представља синтезу традиционалног и авангардног стварања. Његова дела:“ Пут Алије Ђерзелеза“ 1920. И романи „На Дрини ћуприја“,“ Проклета авлија“, „Госпођица“ 1954.
Надреализам се паралелно развија са Бретоновим покретом у Паризу 1922.године. Одлике надреализма су рушење дотадашње поезије која настаје слободним асоцијацијама и техником аутоматског писања. Представници су: Милан Дединац “ Од немила до недрага“
Александар Вучо „Хумор заспао“
Оскар Давичо „Хана“ и „Вишња за зидом“ (песме).
30-их година 20. века формира се покрет социјалне литературе. Књижевно дело треба да буде одраз стварности и документ живота. Представници су: Бранимир Ћосић „Покошено поље“ (роман) и Велимир Живојиновић.
Традиционалисти у српској књижевности су: Десанка Максимовић „Песме“ 1924. „Тражим помиловање“ 1964.
Бранко Ћопић „Пролом“ 1952. (роман о рату у Босни) и „Башта сљезове боје“ 1970. (приче о детињству и машти).
Проучи основни смисао авангарде? Непотпуно си одговорила на то питање.
1.Авангарда је оспоравала традиционалне уметничке норме и облике.Књижевни покрети и струје у српској књижевности између два рата омогућили су да се српска књижевност осавремени,укључи у европске токове,обликује модерни израз. Авнгардизам почиње 1919.збирком песама,,Лирика Итаке“Милоша Црњанског.
2. Покрети у српској књижевности између два рата су:експресионизам,надреализам,
социјални покрет,традиционализам.
Eкспресионизам:
Одлике експресионизма су:повезаност ствари и бића,веза далеких крајева и људи.
Представници овог покрета су:
Станислав Винавер,Милош Црњански,Иво Андрић,Растко Петровић, Момчило Настасијевић.
Дела:
С.Винавер,Манифест екпресионистичке школе 1920.
Иво Андрић, ,,Ex Ponto“ и ,,Немири“
М.Црњански:
,,Лирика Итаке“ 1919.
,,Дневник о Чарнојевићу“ 1921.
,,Сеобе“ 1929.
,,Друга књига Сеоба“ 1972.
,,Роман о Лондону“ 1972.
Растко Петровић:
,,Откровење“ 1922.
,,Бурлеска Господина Перуна Бога Грома“1921.
,,Дан шести“ 1960.
Момчило Настасијевић: ,,Пет лирских кругова“ 1932. ,,Магновења“, ,,Одјеци“ 1938.
Надреализам:
Одлике надреализма: рушење дотадашње поезије, поезија која настаје слободним
асоцијацијама,техником аутоматског писања.
Представници:Милан Дединац, Душан Матић,Александар Вучо,Оскар Давичо
Дела:
Милан Дединац ,,Од немила до недрага“
Душан Матић ,,Багдала“ и ,,Буђење материје“
Александар Вучо ,,Хумор заспао“
Оскар Давичо ,,Песме,Хана,Вишња за зидом“
Покрет социјалне литературе:
Схватање писаца овог покрета било је да књижевно дело треба да буде одраз стварности и документ живота.
Представници:
Бранимир Ћосић, ,,Покошено поље“,
Велимир Живојиновић
Традиционализам:
Десанка Максимовић, ,,Песме“1924. и
,,Тражим помиловање“1964.
Бранко Ћопић, ,,Пролом“ 1952. и ,,Башта сљезове боје“ 1970.
Успешан одговор.
1. Основни смисао авангардне књижевности књижевни покрети и струје у српској књижевности између два рата омогућили су да се српска књижевност осавремени,укључи у европске токове,обликује моде-
рни израз.
2. Прави авангардизам почиње 1919.збирком песама,,Лирика Итаке“Милоша Црњанског.
Одлике експресионистичког стварања су:повезаност ствари и
бића,веза далеких крајева и људи.
3. Најважнији покрети у српској књижевности између два рата су:експресионизам,надреализам,
социјални покрет,традиционализам.
Одлике експресионистичког стварања су:повезаност ствари и
бића,веза далеких крајева и људи.
Представници овог покрета су:Станислав Винавер,Милош Црњански,Иво Андрић
(,,Ex Ponto,Немири“),Растко Петровић.
Најзначајнија дела представника српског екпресионизма:
С.Винавер,Манифест екпресионистичке школе 1920.
М.Црњански,Лирика Итаке1919.
Дневник о Чарнојевићу1921.(антиратна лирика),Сеобе 1929.Друга књига Сеоба1972.
Роман о Лондону1972.
Иво Андрић,представља синтезу
традиционалног и авангардног стварања.
Дела Ex Ponto и Немири су експресионистичка.
Представници:Милан Дединац,,Од немила до недрага“,дело од стихова и прозе- лирике са огледима.Душан Матић,Багдала,
Буђење материје( изражен спој мисаоности и лаког казивања).
Традиционалисти у српској књижевности између два рата:
Десанка Максимовић која је стварала традиционалну лирику,родољубиву,дескриптивну,интимну ,,Песме“1924.Тражим помиловање“1964.
Бранко Ћопић,,,Пролом“1952.роман о рату у Босни, ,,Башта сљезове боје“1970.,приче о детињству и машти.
Не копирај текст.
Прави авангардизам почиње 1919.збирком песама,,Лирика Итаке“Милоша Црњанског.Авангарда је оспоравала традиционалне уметничке норме и облике.Најважнији покрети у српској књижевности између два рата су:експресионизам,надреализам,
социјални покрет,традиционализам.
Експресионизам је први књижевни
покрет(авангардна школа) настао у српској књижевности.Настанак покрета мотивисан је последицама Првог светског рата.
покрет социјалне литературе.Прво оглашавање писаца социјалне литературе било је у зборнику Књига другова 1929.Схватање писаца
овог покрета било је да књижевно дело треба да буде одраз стварности и документ живота.
Станислав Винавер,Милош Црњански,Иво Андрић
(,,Ex Ponto,Немири“),Растко Петровић.
Најзначајнија дела представника српског екпресионизма:
С.Винавер,Манифест екпресионистичке школе 1920.
М.Црњански,Лирика Итаке1919.
Дневник о Чарнојевићу1921.(антиратна лирика),Сеобе 1929.Друга књига Сеоба1972.
Роман о Лондону1972.
Уреди одговор. Погледај боље, увиђаш ли неке бесмислице у излагању ?Пример ,,покрет социјалне литературе“.
1. Основни смисао авангарде јесте да омогући да се српска књижевност осавремени, укључи у европске токове и обликује модерни израз. Време настанка авангарде је између рата. Авангардизам потиче од 1919. године.
2. Књижевни покрети су експресионизам, надреализам,социјални покрет и традиционализам. Одлике експресионизма су повезаности ствари и бића, веза далеких крајева и људи. Представници експресионизма су Станислав Виневер, Милош Црњански, Иво Андрић, Растко Петровић.
Традиционализма: Десанка Максимовић (,, тражим помиловање“) Иво Андрић, Милош Црњански (,, Суматра“) Растко Петровић (,, Откривање“ 1922.) Момчило Настасијевић (,, пет лирских кругова“ ( 1932.)
Обрати пажњу на недостатке овог рада: Да ли је авангарда настала између рата?Зашто од 1919.,које дело је објављено те године?Назив збирке Тражим …,- великим словом! Збирка Р.Петровића је?
1.Основна смисао авангарде у српској књижевности јесте да омогући да се српска књижевност осавремени, укључи у европске токове ,обликује модерни израз. Почиње 1919. године збирком песама,,Лирика Итаке“Милоша Црњанског. Авангарда је оспоравала традиционалне уметничке норме и облике.
2.Књижевни покрети у међуратној књижевности су експресионизам,надреализам,социјални покрет,традиционализам.
Одике експресионистичког стварања су повезаност ствари и бића,веза далеких крајева и људи. Представници експресионизма су Станислав Винавер: Манифест екпресионистичке школе 1920., Милош Црњански: Лирика Итаке1919.,Дневник о Чарнојевићу1921.,Сеобе 1929.,Сеоба1972.,Роман о Лондону1972.,Иво Андрић(,,Ex Ponto,Немири“), Растко Петровић,Откровење1922.,напушта обележја старог стиха,Бурлеска Господина Перуна Бога Грома1921.Дан шести1960., Момчило Настасијевић,Пет лирских кругова1932.Магновења,Одјеци 1938.
Одлике надреализма су рушење дотадашње поезије поезија која настаје слободним асоцијацијама,техником аутоматског писања. Представници су Милан Дединац,,Од немила до недрага“,дело од стихова и прозе- лирике са огледима.Душан Матић,Багдала, Буђење материје( изражен спој мисаоности и лаког казивања).Александар Вучо,писао је хуморну поезију,,,Хумор заспао“.Оскар Давичо,,Песме,Хана,Вишња за зидом“.
Схватање писаца социјалне литературе је да књижевно дело треба да буде одраз стварности и документ живота. Представници: Бранимир Ћосић,роман,Покошено поље“,али и Велимир Живојиновић .
Традиционалисти у српској књижевности између два рата: Десанка Максимовић која је стварала традиционалну лирику,родољубиву,дескриптивну,интимну ,,Песме“1924.Тражим помиловање“1964. Бранко Ћопић,,Пролом“1952.роман о рату у Босни, ,,Башта сљезове боје“1970.,приче о детињству и машти.
1.Osnovni smisao avangarde u srpskoj knjizevnosti
Knjizevni pokreti i struje su u srpskoj knjizevnosti izmedju dva rata omogucili da se srpska knjizevnost osavremeni,ukljuci u evropske tokove, oblikuje moderni izraz. Avangarda je osporavala tradicionalne umetnicke norme i oblike. Avangardizam pocinje 1919. zbirkom pesama “Lirika Itake” Milosa Crnjanskog.
2.Knjizevni pokreti: ekspresionizam, tradicionalizam, nadrealizam i socijalni pokret.
Odlike ekspresionizma su povezanost stvari, bica, veza dalekih ljudi i krajeva.
Predstavnici ekspresionizma u srpskoj knjizevnosti su Stanislav Vinaver (“Manifest ekspresionisticke skole” 1920.), Milos Crnjanski ( “Lirika Itake” 1919., “Dnevnik o Carnojevicu” 1921., “Seobe” 1929., druga knjiga “Seoba” 1972., “Roman o Londonu” 1972.), Ivo Andric (“Ex Ponto i Nemiri”), Rastko Petrovic (“Otkrovenje” 1922., napusta obelezja starog stiha, “Burleska Gospodina Peruna Boga Groma” 1921. Dan sesti 1960.
Odlike nadrealizma: rusenje dotadasnje poezije, poezija koja nastaje slobodnim asocijacijama, tehnikom automatskog pisanja.
Predstavnici nadrealizma su Milan Dedinac (“Od nemila do nedraga”) Dusan Matic (“Bagdala”, “Budjenje materije”), Aleksandar Vuco (“Humor zaspao”), Oskar Davico (”Hana, Visnja za zidom”).
Odlike socijalnog pokreta su odraz stvarnosti I dokument zivota.
Predstavnici socijalnog pokreta su Branimir Cosic ( roman “Pokoseno polje”) i Velimir Zivojinovic.
Predstavnici tradicionalizma u srpskoj knjizevnosti su Desanka Maksimovic (“Pesme” 1924.,”Trazim pomilovanje” 1964.), Branko Copic ( “Prolom” 1952.) roman o ratu u Bosni “Basta sljezove boje” 1970.
1.Period od kraja Prvog svetskog rata do pocetka Drugog svetskog rata moze se nazvati periodom srpske knjizevnosti.Knjizevni pokreti i struje u srpskoj knjizevnosti izmedju dva rata omogucili su da se srpska knjizevnost osavremeni,ukljuci evropske tokove,oblikuje moderni izraz.Avangarda je osporavala tradicionalne umetnicke norme i oblike.Avangardisti su protiv tradicije.Uvode jezik koji nije skladan,reci se cesto gube,neguju slobodni stih,javljaju se dugi pesnicki oblici i proza.U delima se uocava,,kosmizam“(stapanje subjekta sa daljinom i saosecanje sa celim svetom).Pravi avangardizam u srpskoj knjizevnosti pocinje 1919.god zbirkom pesama,,Lirika i Take“ Milosa Crnjanskog.
2.Pokreti u srpskoj knjizevnosti izmedju dva rata su:ekspresionizam,nadrealizam,socijalni pokreti i tradicionalizam.
Ekspresionizam
Odlike ekspresionistickog stvaranja su povezanost stvari i bica,veza dalekih krajeva i ljudi.Srpski ekspresionisti se zalazu za slobodni stih.Psihicka uzburkanost je obelezje svakog ekspresionistickog pisanja.
Predstavnici:Stanislav Vinaver.1920.god.napisao je prvi manifest srpskog ekspresionizma pod nazivom ,,Manifest ekspresionisticke skole“.Ivo Andric(,,Ex Ponto“,Nemiri), Milos Crnjanski(Lirika Itake 1919.god,Dnevnik o Carnojevicu 1921.god.,Seobe 1929.,Seobe 1972.,Roman o Londonu 1972.)
Nadrealizam
Odlike:rusenje dotadasnje poezije poezija koja nastaje slobodnim asocijacijama,tehnikom automatskog pisanja.
Predstavnici:Milan Dedinac(,,Od nemila do nedraga“) ,poema Javna ptica,Dusan Matic(zbirka Bagdala 1954.god i Budjenje materije 1959.god),Aleksandar Vuco(humorna poezija,,Humor zaspao“),Oskar Davico(zbirke…pesme Hana,Visnja za zidom i roman Pesma).
Socijalni pokreti
Shvatanje pisaca ovog pokreta bilo je da knjizevno delo treba da bude odraz stvarnosti i dokument zivota.
Predstavnici:Branimir Cosic(roman,,Pokoseno polje“) i Velimir Zivojinovic.
Tradicionalizam
predstavnici:Desanka Maksimovic je stvarala liriku koja ima tradicionalna obelezja:osecajna,deskriptivna i cesto rodoljubiva.(zbirka ,,Pesme“ 1924., zbirka ,,Trazim pomilovanje“1964.
Branko Copic(roman,,Prolom“,roman ,,O ratu u Bosni“, ,,Basta sljezove boje“.
Profesorka imam nekoliko previda u pisanju.
Pitanje:1.Koji je osnovni smisao avangarde u srpskoj književnosti?Odlike i vreme nastanka?
Odg:Osnovni smisao avangarde u srpskoj književnosti omogućava, da se srpska književnost osavremeni, uključi u evropske tokove i oblikuje moderni izraz. Avangardizam počinje 1919. godine, zbirkom pesama ,,Lirika Itake“ Miloša Crnjanskog.
Pitanje:2.Navedi književne pokrete, odlike pokreta ,predstavnike i njihova dela.
Odg:Književni pokreti u medjuratnoj književnosti su ekspresionizam, nadrealizam, socijalni pokret, tradicionalizam. Odlike ekspresionističkog stvaranja su povezanost stvari i bića, veza dalekih krajeva i ljudi. Predstavnici ekspresionizma su:1) Stanislav Vinaver- *Manifest ekspresionističke škole (1920).
2) Miloš Crnjanski-* Lirika Itake (1919)
Dnevnik o Carnojevicu (1921)
Seobe (1929)
Seobe (1972)
Roman o Londonu (1972)
3)Ivo Andrić -* Ex Ponto
Nemiri
4)Rastko Petrović -* Otkrovenje (1922)
Napuštam obeležje starog stiha
Burleska Gospodina Peruna Boga groma (1921)
Dan šesti (1960)
Odlike nadrealizma jesu rušenje dotadašnje poezije, poezija koja nastaje slobodnim asocijacijama, tehnikom automatskog pisanja. Predstavnici nadrealizma su:
1) Milan Dedinac -* Od nemila do nedraga
2) Dušan Matić -* Bagdala, Buđenje materije
3) Aleksandar Vučo -* Humor zaspao
4) Oskar Davičo -*( pesme) Hana i Višnja za zidom
Odlike socijalnih pokreta su književno dela treba da bude odraz stvarnosti i dokument života. Predstavnici socijalnih pokreta su: 1) Branimir Ćosić -* (roman) Pokošeno polje
2) Velimir Živojinović
Tradicionalizam: 1) Desanka Maksimović -* stvarala tradicionalno liriku, rodoljubivu, deskriptivnu, intimnu (pesme) (1924)
Tražim pomilovanje (1964) 2) Branko Ćopić -* Prolom (1952) Bašta sljezove boje (1970) priče o detinjstvu i mašti.
1. Основни смисао авангарде у српској књижевности, био је тај да осавремени српску књижевност, да српска књижевност добије свој модерни израз, што би као резултат дало приближажавање српске, модерној европској књижевности. Настаје у међуратном периоду, између два светска рата, делом “Лирика Итаке”, Милоша Црњанског, написаног 1919 године.
Као и светска, опире се традиционализму, класичним песничким обрасцима ( Црњански уводи измењени стих, интонацију, синтаксу), стога су се многи домаћи уметници, противили новој врсти књижевности.
2. У српској авангарди, најзначајнији покрети били су експресионизам и надреализам, а такође присутни су и социјални покрет и традиционализам.
ЕКСПРЕСИОНИЗАМ: Повезаност живе и неживе природе, тј. предмета и ствари, далеких крајева, људи и бића.
Представници:
• Станислав Винавер- Манифест експресионистичке школе 1920.
• Милош Црњански: Лирика Итаке 1919; Дневник о Чарнојевићу (антиратна лирика) 1921; Сеобе I 1929; Сеобе II 1972; Роман о Лондону 1972…
• Растко Петровић: Откровење; Бурлеска Господина Перуна, Бога Грома 1921; Дан шести 1960
• Момчило Настасијевић: Пет лирских кругова 1932; Магновења, одјеци (1938)
• Иво Андрић: Пут Алије Ђерзелеза; Три романа 1925; Травничка хроника, Госпођица, Проклета авлија 1954
НАДРЕАЛИЗАМ- Залаже се за поезију насталу слободним асоцијацијама, тј. технике аутоматског писања, које су имале за задатак да униште дотадашњу поезију.
• М. Дединац- Од немила до недрага (стихови и проза)
• Душан Матић- Буђење материје
• Александар Вучо: Хумор заспао (хуморма поезија)
Социјални покрет: .“Књижевно дело треба бити образ стварности и документ живота”
• Бранимир Ћосић :Покошено поље, Велимир Живојиновић
Традиционализам
• Десанка Максимовић: Песме 1924; Пролом 1952; Тражим помиловање 1964
Роман о рату у Босни; Башта сљезове боје 1970, приче о детињству и машти.