MОДЕРНА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

СИНТЕТИЗОВАЊЕ ЗНАЊА

Питања и задаци којима ћемо утврдити ваше препознавање и образлагање интерпретираног градива.

  1. Истакни одлике модерне у српској књижевности.
  2. Наведи песнике и песме којима је представљена модерна у српској књижевности.
  3. У којим песмама модерне  је већ у наслову истакнут симбол?
  4. Одреди и друге песме српске модерне у којима су песници своје мисли и осећања изражавали симболима.
  5. У  којим пемама је  посебно наглашен  субјективизам и индивидуалност?
  6. Наведи песме у којима има највише мистике.
  7. Поезија српске модерне има песимизма и безнађа. У којим песмама су такве мисли посебно изражене?
  8. Код којих песника се жена јавља мистично?
  9. Који песник пева о породичној срећи и у којој песми?
  10. У којој песми се осећа дух песниковог народа и чврста повезаност са њим?
  11. Образложи тематско – мотивску разноврсност песништва српске модерне и наведи примере за то.
  12. Протумачи који су српски  модернисти  посебно склони  артизму у поетском стварању? Објасни у чему се тај артизам огледа.

Прочитајте више „MОДЕРНА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ“

,,МОЖДА СПАВА“, В.П. ДИС

Саживи се са стиховима песме. Осети основно песниково расположење.Какво је ,шта изражава?
Прочитај песму и писмено одговори на:
Задатак 1. Одреди основни мотив песме. Уочи у којим ситуацијама тај мотив нарочито заокупља песника. Утврди како се у песми развија.

Задатак 2. Проникни у значења тајанственог света песме. Тихим читањем утврди све што се са песником збива. Тај свет и та збивања издвоји и
графички представи. Графички приказ треба да одговара следећем логичко -синтаксичком низу: За основни мотив песниковог сна ( мртву драгу) везују се споредни мотиви песме – очију, љубави, пута среће, њеног лица, пролећа, нежности,њене главе,цвета,њеног гласа , места, гроба стаса. Ти споредни мотиви имају функцију објекта, сви глаголи испред њих функцију предиката, а ПЕСНИК је заједнички субјекат за све реченице. Сведени наративни ток графичким приказом омогућује ти лакше схватање овог мистериозног и очаравајућег света.

Задатак 3. Писано оговори!
Који песников доживљај прожима целу песму? Ко је посредник између песника и мртве драге? Чиме је условљена веза између основног и споредног мотива? Саопшти утиске које је на тебе оставила песма.Докажи да су очи мртве лепотице водећи мотив у песми. Утврди којом врстом речи је остварена нарација и означи њен ток. Одреди врсту ове песме. Из мноштва песникових идеја, назначи оне најбитније.

СРПСКИ МОДЕРНИСТИ, ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ – ДИС (1880 -1917)

-47-638

Screenshot_6

Screenshot_7

ТАМНИЦА
ТАМНИЦА

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС!!!

  • Сазнај карактеристичне податке из биографије Владислава Петковића Диса.
  • Пажљиво прочитај песму ,,Тамница “. Утврди песниково мишљење о паду у живот и  како доживљава свет.
  • Анализирај  формалне одлике песме – врсту стиха којим је испевана песма, врсту строфе.
  • Одреди у каквом су односу наслов песме и први стих песме.Да ли је Дисова песма,  мала , лична космогонија? Како разумеш Дисов свет ?
  • Каква је Дисова визија пада у живот? Шта чини простор одакле несвесно биће долази ? У који свет долази?
  • Протумачи стих ,, са нимало знања и без своје воље “.
  • Шта поетски субјекат описује у трећој строфи ?На шта се односи крв која струји и ,,облик што се мирно мења“’?
  • Пронађите лајтмотив песме. У којим строфама је доминантан, колико пута се понавља? Када се јавља поменути мотив? За коју фазу пада  лирског субјекта је уско везан?
  • Шта настаје са нестанком звезда? Где бораве звезде иако су нестале? Како се свет поделио у визији песника?
  • Да ли је песник напокон прихватио живот који му је наметнут? Како превазилази разлику између идеалног света  и стварног света?
  • Како разумеш стихове ,,закован за земљу што животу служи….  окренут даљинама“.
  • У првом стиху видиш да песник дели судбину са другима људима,, то је онај живот где сам пао и ја „. Да ли је  у последњим строфама песме пронашао решење за живот свих људи? Или је нагласио лични доживљај егзистенције?
  • У  последњој строфи водеће место има поетска лексема: очи, развија се  синтагмом,, дивна драга “. Како схваташ завршне стихове? Јесу ли они решење за превазилажење живота у који је пао песник?
  • Одговоре унеси у свој Дневник читања.

СРПСКИ МОДЕРНИСТИ, АЛЕКСА ШАНТИЋ ( 1868 – 1924 )

70039d8a55f001035c4be222c3b7d8b0
ВЕЧЕ НА ШКОЉУ
АЛЕКСА ШАНТИЋ
АЛЕКСА ШАНТИЋ

images

Српски модерниста, народни песник, драмски писац

Рођен је у Мостару  1868. Трговачку школу завршио је у Трсту и Љубљани. Основао је књижевни лист ,,Зора“ и био председник Српског певачког друштва ,,Гусле“. Умро је  од  туберкулозе у Мостару 1924.године. Снажан утицај на рад А. Шантића извршио је рад Ј.Ј.Змаја, В.Илића; Од страних песника , рад Хајнрих Хајнеа, немачког романтичара..

  • Познато је да је А. Шантић преводио песме Х.Хајнеа, те се истакао и као преводилац. Забележен је превод песме  ,,Лирски интермецо“.     Стваралаштво Алексе Шантића:
  • Збирка песама : ,, Пјесме “ ( седам књига – лирске )
  • Драме : ,, Под маглом“,  ,,Анђелија “, ,, Немања “, ,, Хасанагиница “
  • Превод Хајнеове песме  ,, Азра “, коју је у 20. веку компоновала рок група ,,Азра“

Писао је родољубиву поезију ,, Моја отаџбина “, социјалну ,, Вече на шкољу “,  љубавну , ,, Емина“’, Не вјеруј“.

Тумачење песме ,,Вече на шкољу“

шкољ = ОСТРВО

Посматрач вечери на острву је лирски субјекат.  У његовом виђењу је, плава пучина која спава, зрак који врх каменитих стена трне, мршаве главе које се моле пред  Богом. У  слуху је  јецај звона са цркве , народ који иште.

Такође, у  слици вечери  је ЋУТАЊЕ  распетог Бога  и сан који стиже.

Утиске које читалац своди су:

тишина вечери на острву – у окружењу,природи; контрастни утисак : молитва народа који тражи помоћ – немир у народу; Бог који ћути је у сагласју са тишином острва; јецај звона је  у вези са јецајем народа.

РЕФЛЕКСИЈЕ које ствара лирска минијатура су следеће: Читалац схвата бригу  лирског субјекта и предмет његове преокупације , живот народа на острву омеђеном каменитим стенама. Мршавост народа није последица природе која је великодушна. Живот у таквом окружењу је тежак , у кршу народ је принуђен да буде гладан.

ЕМОЦИЈЕ – саосећање лирског субјекта се рефлектује и на читаоца. Осећа прималац и бол , патњу . немоћ народа да побољша свој положај.

РАСПОЛОЖЕЊЕ које побуђује песма је меланхолично.

Алекса Шантић је  песму посветио свом пријатељу , Иви Ћипику.  Како Ћипико потиче са далматинског простора, Шантић је у песми изразио поштовање према простору и тешком животу човека у далматинском кршу. Одатле у песми мотив мора, хриди,народа који тешко живи и нада се да ће се његов положај побољшати.

КОМПОЗИЦИЈА ПЕСМЕ

Поетске слике , мотиви
Поетске слике , мотиви

 Посматрач ( лирски субјекат, песник) је помоћу наведених мотива  саопштио идеју о уклетој судбини  народа. Посредством њих је рекао : Нажалост, сиротиња пати без  ичије помоћи. Равнодушна је природа да било шта учини, још  жалосније, што Бог  у кога је мишљу и срцем усмерена сва нада за помоћ, и он ћути, не помаже.

Према истакнутим мотивима , песма је социјално – дескриптивно – рефлексивна.

Тема : Тежак положај народа на острву

ФУНКЦИЈА СТИЛСКИХ СРЕДСТАВА

  1. Персонификација  сугерише пустош малог острва, сањиву монотонију ( пучина плава спава)
  2. Персонификација дочарава патњу народа ( јеца звоно боно)
  3. Метафора у функцији духовне клонулости , безнађа и безизлаза ( клече мршаве главе)
  4. Персонификација  у функцији безнађа , понављања патњи ( и сан све ближе стиже).

фИГУРЕ ЗВУЧАЊА

             АСОНАНЦА ( понављање самогласника у више речи истога стиха )