ИСКРЕНА ПЕСМА
MОДЕРНА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
СИНТЕТИЗОВАЊЕ ЗНАЊА
Питања и задаци којима ћемо утврдити ваше препознавање и образлагање интерпретираног градива.
- Истакни одлике модерне у српској књижевности.
- Наведи песнике и песме којима је представљена модерна у српској књижевности.
- У којим песмама модерне је већ у наслову истакнут симбол?
- Одреди и друге песме српске модерне у којима су песници своје мисли и осећања изражавали симболима.
- У којим пемама је посебно наглашен субјективизам и индивидуалност?
- Наведи песме у којима има највише мистике.
- Поезија српске модерне има песимизма и безнађа. У којим песмама су такве мисли посебно изражене?
- Код којих песника се жена јавља мистично?
- Који песник пева о породичној срећи и у којој песми?
- У којој песми се осећа дух песниковог народа и чврста повезаност са њим?
- Образложи тематско – мотивску разноврсност песништва српске модерне и наведи примере за то.
- Протумачи који су српски модернисти посебно склони артизму у поетском стварању? Објасни у чему се тај артизам огледа.
,,МОЖДА СПАВА“, В.П. ДИС
Саживи се са стиховима песме. Осети основно песниково расположење.Какво је ,шта изражава?
Прочитај песму и писмено одговори на:
Задатак 1. Одреди основни мотив песме. Уочи у којим ситуацијама тај мотив нарочито заокупља песника. Утврди како се у песми развија.
Задатак 2. Проникни у значења тајанственог света песме. Тихим читањем утврди све што се са песником збива. Тај свет и та збивања издвоји и
графички представи. Графички приказ треба да одговара следећем логичко -синтаксичком низу: За основни мотив песниковог сна ( мртву драгу) везују се споредни мотиви песме – очију, љубави, пута среће, њеног лица, пролећа, нежности,њене главе,цвета,њеног гласа , места, гроба стаса. Ти споредни мотиви имају функцију објекта, сви глаголи испред њих функцију предиката, а ПЕСНИК је заједнички субјекат за све реченице. Сведени наративни ток графичким приказом омогућује ти лакше схватање овог мистериозног и очаравајућег света.
Задатак 3. Писано оговори!
Који песников доживљај прожима целу песму? Ко је посредник између песника и мртве драге? Чиме је условљена веза између основног и споредног мотива? Саопшти утиске које је на тебе оставила песма.Докажи да су очи мртве лепотице водећи мотив у песми. Утврди којом врстом речи је остварена нарација и означи њен ток. Одреди врсту ове песме. Из мноштва песникових идеја, назначи оне најбитније.
СРПСКИ МОДЕРНИСТИ, ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ – ДИС (1880 -1917)
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС!!!
- Сазнај карактеристичне податке из биографије Владислава Петковића Диса.
- Пажљиво прочитај песму ,,Тамница “. Утврди песниково мишљење о паду у живот и како доживљава свет.
- Анализирај формалне одлике песме – врсту стиха којим је испевана песма, врсту строфе.
- Одреди у каквом су односу наслов песме и први стих песме.Да ли је Дисова песма, мала , лична космогонија? Како разумеш Дисов свет ?
- Каква је Дисова визија пада у живот? Шта чини простор одакле несвесно биће долази ? У који свет долази?
- Протумачи стих ,, са нимало знања и без своје воље “.
- Шта поетски субјекат описује у трећој строфи ?На шта се односи крв која струји и ,,облик што се мирно мења“’?
- Пронађите лајтмотив песме. У којим строфама је доминантан, колико пута се понавља? Када се јавља поменути мотив? За коју фазу пада лирског субјекта је уско везан?
- Шта настаје са нестанком звезда? Где бораве звезде иако су нестале? Како се свет поделио у визији песника?
- Да ли је песник напокон прихватио живот који му је наметнут? Како превазилази разлику између идеалног света и стварног света?
- Како разумеш стихове ,,закован за земљу што животу служи…. окренут даљинама“.
- У првом стиху видиш да песник дели судбину са другима људима,, то је онај живот где сам пао и ја „. Да ли је у последњим строфама песме пронашао решење за живот свих људи? Или је нагласио лични доживљај егзистенције?
- У последњој строфи водеће место има поетска лексема: очи, развија се синтагмом,, дивна драга “. Како схваташ завршне стихове? Јесу ли они решење за превазилажење живота у који је пао песник?
- Одговоре унеси у свој Дневник читања.
СРПСКИ МОДЕРНИСТИ, АЛЕКСА ШАНТИЋ ( 1868 – 1924 )
Српски модерниста, народни песник, драмски писац
Рођен је у Мостару 1868. Трговачку школу завршио је у Трсту и Љубљани. Основао је књижевни лист ,,Зора“ и био председник Српског певачког друштва ,,Гусле“. Умро је од туберкулозе у Мостару 1924.године. Снажан утицај на рад А. Шантића извршио је рад Ј.Ј.Змаја, В.Илића; Од страних песника , рад Хајнрих Хајнеа, немачког романтичара..
- Познато је да је А. Шантић преводио песме Х.Хајнеа, те се истакао и као преводилац. Забележен је превод песме ,,Лирски интермецо“. Стваралаштво Алексе Шантића:
- Збирка песама : ,, Пјесме “ ( седам књига – лирске )
- Драме : ,, Под маглом“, ,,Анђелија “, ,, Немања “, ,, Хасанагиница “
- Превод Хајнеове песме ,, Азра “, коју је у 20. веку компоновала рок група ,,Азра“
Писао је родољубиву поезију ,, Моја отаџбина “, социјалну ,, Вече на шкољу “, љубавну , ,, Емина“’, Не вјеруј“.
Тумачење песме ,,Вече на шкољу“
шкољ = ОСТРВО
Посматрач вечери на острву је лирски субјекат. У његовом виђењу је, плава пучина која спава, зрак који врх каменитих стена трне, мршаве главе које се моле пред Богом. У слуху је јецај звона са цркве , народ који иште.
Такође, у слици вечери је ЋУТАЊЕ распетог Бога и сан који стиже.
Утиске које читалац своди су:
тишина вечери на острву – у окружењу,природи; контрастни утисак : молитва народа који тражи помоћ – немир у народу; Бог који ћути је у сагласју са тишином острва; јецај звона је у вези са јецајем народа.
РЕФЛЕКСИЈЕ које ствара лирска минијатура су следеће: Читалац схвата бригу лирског субјекта и предмет његове преокупације , живот народа на острву омеђеном каменитим стенама. Мршавост народа није последица природе која је великодушна. Живот у таквом окружењу је тежак , у кршу народ је принуђен да буде гладан.
ЕМОЦИЈЕ – саосећање лирског субјекта се рефлектује и на читаоца. Осећа прималац и бол , патњу . немоћ народа да побољша свој положај.
РАСПОЛОЖЕЊЕ које побуђује песма је меланхолично.
Алекса Шантић је песму посветио свом пријатељу , Иви Ћипику. Како Ћипико потиче са далматинског простора, Шантић је у песми изразио поштовање према простору и тешком животу човека у далматинском кршу. Одатле у песми мотив мора, хриди,народа који тешко живи и нада се да ће се његов положај побољшати.
КОМПОЗИЦИЈА ПЕСМЕ
Посматрач ( лирски субјекат, песник) је помоћу наведених мотива саопштио идеју о уклетој судбини народа. Посредством њих је рекао : Нажалост, сиротиња пати без ичије помоћи. Равнодушна је природа да било шта учини, још жалосније, што Бог у кога је мишљу и срцем усмерена сва нада за помоћ, и он ћути, не помаже.
Према истакнутим мотивима , песма је социјално – дескриптивно – рефлексивна.
Тема : Тежак положај народа на острву
ФУНКЦИЈА СТИЛСКИХ СРЕДСТАВА
- Персонификација сугерише пустош малог острва, сањиву монотонију ( пучина плава спава)
- Персонификација дочарава патњу народа ( јеца звоно боно)
- Метафора у функцији духовне клонулости , безнађа и безизлаза ( клече мршаве главе)
- Персонификација у функцији безнађа , понављања патњи ( и сан све ближе стиже).
фИГУРЕ ЗВУЧАЊА
АСОНАНЦА ( понављање самогласника у више речи истога стиха )
ТАЈСИ 