Правопис / Правописни знаци

Велика и мала слова | Састављено и растављено писање речи | Интерпункција
Правописни знаци | Скраћенице | Писање туђих речи | Насловна страна

pravopis
ПРАВОПИСНИ ЗНАЦИ

Правописни знаци се употребљавају уз поједине речи за разлику од интерпункције која се употребљава у реченици.

У правописне знаке се убрајају: тачка, две тачке, неколико тачака, црта, цртица, заграда, апостроф, знак једнакости, знаци порекла, акцентски знаци и генитивни знак.

а) Тачка се као правописни знак употребљава:
– иза скраћеница: нпр., итд., сл., тј.;
– иза редних бројева када се пишу арапским бројкама: 15. март 1991. године.

Тачка се не пише иза редних бројева написаних арапским бројкама када се иза њих нађе други правописни знак (зарез, заграда, црта или који други); нпр.:
О томе ћете наћи информације на 119, 120, 121 и 122. страни.
На неким спратовима (2, 4. и 5) су покварене електричне инсталације.
На 10-15. километру ћеш угледати планинарски знак.

б) Две тачке се као правописни знак пишу:
– између бројева или слова којима се исказује неки однос и читају се „према“. На пример:
Резултат утакмице је 2:1 у корист „Црвене Звезде“.
Коренски самогласник се смењује о:и:а у речима пловити – пливати – поплавити.

в) неколико тачака (најчешће три) стављају се:
– уместо изостављеног текста и у испрекиданом тексту; на пример:
Предлози су: код, поред, у, са…
Кад се воз зауставио, он се појави… и рече: „Дивно је вратити се кући“.

г) црта се као правописни знак употребљава:
– између бројева уместо предлога до, нпр.:
Купи 10 – 15 килограма кромпира.
Иво Андрић (1892 – 1975) је добио Нобелову награду за књижевност.
Ако се испред првог броја налази предлог од, црту не треба писати већ исписати и предлог до; на пример: Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године.
– између назива градова и других места да би се означио правац кретања, на пример:
Пут Београд – Ниш има велики привредни значај.
– између два или више имена којима се означавају тако тесно везани појмови да они чине један појам.: Утакмица „Црвена Звезда“ – „Партизан“ је увек најзначајнија утакмица која се игра.

д) цртица се као правописни знак пише:
– између делова полусложеница: радио-апарат, ауто-механичар, фото-апарат, аеро-митинг;
– при растављању речи на слогове на крају ретка;
– у сложеним или изведеним речима у којима се први део пише бројем а други део словима:
150-годишњица, 40-тих година прошлога века, 15-годишњак;
– између скраћеница и наставка за облик, на пример:
Према Танјуг-овој вести, до рата међу сукобљеним странама неће доћи. Културна сарадња са УНИЦЕФ-ом је добра.

ђ) заграда као правописни знак:
– служи да означи оба облика речи о којима се говори, нпр.:
Предлог с(а) ус инструментал средства се не употребљава.
– ставља се иза редног броја или слова којима се означава нови одељак: 1), 2), 3) итд. – а), б), в) итд.

е) апостроф се ставља уместо изостављеног слова: Је л’ то тачно?

ж) знак једнакости се употребљава између речи да би се означила њихова једнака вредност, а чита се: једнако, равно, исто што, јесте. На пример:
химба = сумња, тата = субјекат (у реченици)

з) знаци порекла су > и се чита „дало је“ или „развило се у“, нпр.:
твојега > твоега > твоога > твога;
– знак < се чита "постало је од", нпр.:
црњи < црн -ји; јуначе – јунак -е

и) акцентски знаци се бележе у стручној литератури (обично из граматике) и у обичним текстовима кад је потребно да се означи реч која се од исте речи у суседству разликује само акцентом; нпр.:
Сâм сам то увидео.
Дошао је да дâ оглас.

ј) генитивни знак се ставља на крајњи вокал генитива множине кад је потребно означити разлику овога облика од других облика, најчешће генитива једнине исте заменице. На пример: Из примерã можете закључити о тој појави. Значи, генитивним знаком је назначено да је то генитив множине, односно да се из више примера може закључити, а не само из једног.

pravopispravopis