Ученици I/2 у сарадњи са предметним професором драматизују Софоклеову трагедију ,, Антигона“.
Драматизација : Антигонина борба између живота и смрти
Предмет драматизације је трагична јунакиња, Антигона( у свету личних уверења и принципа , божанских – неписаних закона и сетринске љубави према погинулом брату, тежиште је у испитивању насиља (које јунакиња доживљава – вербалног, социјалног, физичког од владара- тиранина, Креонта.)
Антигонина борба између живота и смрти
Уводна појава : Етеокле и Полиник у борби за власт убијају један другога. Етеокле умире као бранилац отаџбине, а Полиник који је са својом војском напао Тебу као непријатељ.
Етеокле: Иако си старији, мислиш и мудрији, власт припада мени. Ти си давно напустио Тебу, нити ти припадаш овде, нити ће Теба бити твоја.
Полиник: Вараш се у својим закључцима. Власт припада снажнијем. Победићу, а ти ћеш бити мој слуга.Зажалићеш због ових речи.
(У гневу , истовремено један другога убијају мачем. Падају .Гласник посматра сцену свађе и погибије рођене браће и трчи да саопшти вест Креонту, владару Тебе.)
Друга појава : Гласник саопштава Креонту виђено. Без речи , шапуће му.
Наратор:Према старим обичајима Грчке, издајник не заслужује сахрану, већ се његово тело оставља да га растргну пси и птице. Наредба владара Креонта је у складу са обичајима.
Креонт: Етеокла, јунака што је пао борећи се за град,нека сахране и одају му част, а Полиник да непокопан буде и неоплакан, птицама нека буде плен и псима залогај. То је моја наредба.
Наратор: Креонт је у заблуди. Сматра да је на страни живота, брани обичаје старе Грчке, али занемарује људске законе и божанске неписане. Самовоља владара је својеврстан облик насиља над народом и појединцем. Појединац је испровоциран да се свим својим моћима бори против тиранина.
Трећа појава 😦 На сцену ступају Антигона и Исмена. Креонт се повлачи.)
Исмена: Шта се дешава, сестро? Шта ремети твој душевни мир?
Антигона: Креонт је издао наредбу да се Етеокле достојно сахрани, а Полинику не да да се наспе гроб. Размисли, да ли можеш са мном поћи да сахранимо Полиника?
Исмена: Ох, јадна ја. Како могу против наредбе коју је Креонт дао? Сети се нашег трагичног порекла! Не лудуј, ми смо женског рода, са мушкарцима нам није лако бити бој. Помолићу се свету подземном да опрости ми, али послушаћу власт.
Антигона:Ти мисли како хоћеш, али ја ћу поћи да сахраним брата како заслужује. Подземни свет ваља више поштовати , него земаљски ред, јер тамо нам је вечни дом.
Наратор: Ретки су људи који су спремни да се супротставе самовољи тиранина. Ипак , Антигона је једна од њих. Не дозвољава да је страх спутава, већ чини што је у складу са људским и божанским законима. Што је рекла својој сетри , то је и учинила. Почиње Антигонина борба са насилником , Креонтом. Борба између живота и смрти!
Четврта појава : (Антигона посипа прах по телу свог мртвог брата. Гласник посматра, јавља стражарима. Стражари јој прилазе, везују јој руке и воде је Креонту.)
Креонт: И ти си се дрзнула да закон погазиш?
Антигона: Нису богови дали ту наредбу, ни Правда. Не сматрам тако јаком твоју наредбу. Ти поништаваш божје неписане законе, ипак ти си смртни створ. Не желим да трпим казну од Бога. Куд бих лепшу славу постигла, него што сахраних брата.
Креонт: Ти једина видиш то!
Антигона: И народ Тебе види и мио им је мој чин, али страхују од тебе. И они виде, али ћуте пред тобом. ( Стражари воде Антигону у гробницу , да буде жива закопана.)
Наратор: Антигона супротставља Креонтовој самовољи вечне и неписане божанске законе. Креонт је насилник. Две су одлуке које Креонта одређују као тиранина. Једна је одлука да се тело издајника не сахрани, а друга да се починилац сахране жив закопа.
Појава :Креонтов син, Хемон, долази оцу и покушава да га уразуми. Истиче став становника Тебе који су на страни Антигоне.
Хемон: Онако како си ти учинио народ не мисли.
Креонт: Зар таква болест није и Антигону заразила? Зар народ да ми каже шта да чиним? Ја земљом управљам.
Хемон: То није држава што једном припада.
Креонт: А није ли држава ко влада њом?
Наратор. Узалудно покушава Хемон да убеди оца у праву истину. Насилник је и такав да исмева народ, да га омаловажава и да је изричито самоуверен. Антигону подржава народ, Исмена, Хемон – углавном ћутањем.
Ко подржава Креонта и зашто?
Појава: На сцену ступа Хор тебанских стараца.
Хор: Много је сила на свету,али најјачи је људски сој . Ко поштује закон и ред, тај земљи својој биће стуб, а непоштен човек је граду своме јад. Нека грешан човек патњом испашта.
Наратор: Долази пророк Тиресија. Прети му личном трагедијом као казном коју богови шаљу ономе ко дрско погази њихове законе.
Тиресија: Али и ти знај да неће много кругова обићи сунце, а ти ћеш сам од своје крви мртвима мртваца једнога вратити замену. Јер с овога света ти у доњи убаци створење живо у гроб. И богови ко скоре осветнице вребају те , да те у такву исту сруше невољу.
Наратор: Креонт под претњом личне казне решава да промени одлуку. Али касно. Антигона се већ обесила, Хемон је себе усмртио мачем. Мајка, Еуридика је извршила самоубиство. Насиље ствара насиље!
Креонт: Касно истину дознах! Бог ме ухвати, па ми тешко бреме на главу сручи.И обори ме , ногом згази радости моје.
Наратор: Хор који је подржавао Креонта у спровођењу одлука , сада преузима улогу објективног критичара. Насиље је кажњено. Извршилац насиља трпи казну. Усамљенје,понижен и трагичан у спровођењу самовоље.
Хор тебанских стараца: Савети хора
За ковање среће први је задатак: Да разуман будеш! Никад не ремети ред божји. За охолу реч претрпети мора хвалиша ударце тешке. У старости , ударци га памети науче !
КРАЈ
ТАЈСИ 