Основни смисао авангардне књижевности
Књижевни покрети и струје у српској књижевности између два рата омогућили су да се српска књижевност осавремени,укључи у европске токове,обликује моде-
рни израз.Прави авангардизам почиње 1919.збирком песама,,Лирика Итаке“Милоша Црњанског.Авангарда је оспоравала традиционалне уметничке норме и облике.
Најважнији покрети у српској књижевности између два рата су:експресионизам,надреализам,
социјални покрет,традиционализам.
Експресионизам је први књижевни
покрет(авангардна школа) настао у српској књижевности.Настанак покрета мотивисан је последицама Првог светског рата. Манифест експресионистичке школе написао је Станислав Винавер,1920.Став је гласио,,Реалност није у стварима,већ је реалност у дејству“( према европском ставу екпресиониста:,,Ја сам свест,свет је мој израз“.
Одлике експресионистичког стварања су:повезаност ствари и
бића,веза далеких крајева и људи. Типичан пример успостављених одлика је у песми
М.Црњанског,,Суматра“.
Представници овог покрета су:Станислав Винавер,Милош Црњански,Иво Андрић
(,,Ex Ponto,Немири“),Растко Петровић.
Најзначајнија дела представника српског екпресионизма:
С.Винавер,Манифест екпресионистичке школе 1920.
М.Црњански,Лирика Итаке1919.
Дневник о Чарнојевићу1921.(антиратна лирика),Сеобе 1929.Друга књига Сеоба1972.
Роман о Лондону1972.
Црњански је увео нови измењени стих,интонацију и синтаксу свео у први план својих дела.
Растко Петровић,Откровење1922.,напушта обележја старог стиха,Бурлеска Господина Перуна Бога Грома1921.Дан шести1960.
Момчило Настасијевић,Пет лирских кругова1932.Магновења,Одјеци
1938.Песник се враћа тзв.матерњој мелодији- фолклорном стиху и мелосу.
Иво Андрић,представља синтезу
традиционалног и авангардног стварања.Андрићев стил носи особеност уравнотеженог језика и компоновања и одличну наративну вештину.У својим делима представља везу источне и западне културе.Дела Ex Ponto
и Немири су експресионистичка.
Пут Алије Ђерзелеза је прва Андрићева приповетка1920. Три романа 1945.На Дрини ћуприја,
Травничка хроника, Госпођица,Проклета авлија ,1954.
Надреализам у српској књижевности
Након оглашавања Андреа Бретона у Паризу,1920.чланком Манифест надреализма,одјек идеја је нашао своје присталице у Београду.Већ 1922.надреализам се паралелно развија са Бретоновим покретом у Паризу.Српски надреалисти издају манифест Позиција надреализма 1930.Одлике:рушење дотадашње поезије
поезија која настаје слободним
асоцијацијама,техником аутоматског писања.
Представници:Милан Дединац,,Од немила до недрага“,дело од стихова и прозе- лирике са огледима.Душан Матић,Багдала,
Буђење материје( изражен спој мисаоности и лаког казивања).Александар Вучо,писао је хуморну поезију,,,Хумор заспао“.Оскар Давичо,,,Песме,Хана,Вишња за зидом“.
30-их година 20.века формира се
покрет социјалне литературе.Прво оглашавање писаца социјалне литературе било је у зборнику Књига другова 1929.Схватање писаца
овог покрета било је да књижевно дело треба да буде одраз стварности и документ живота. Представници: Бранимир Ћосић,роман,Покошено поље“,али и Велимир Живојиновић .
Традиционалисти у српској књижевности између два рата:
Десанка Максимовић која је стварала традиционалну лирику,родољубиву,дескриптивну,интимну ,,Песме“1924.Тражим помиловање“1964.
Бранко Ћопић,,,Пролом“1952.роман о рату у Босни, ,,Башта сљезове боје“1970.,приче о детињству и машти.