Истражи дело. У фабули дела уочи како почиње прича, шта чини средишњи догађај дела и како се завршава прича?
Задаци за тумачење:
- Рибари као посебан сој људи Пронађи сегменте дела који илуструју живот рибара .
- Лик Сантјага. Физички портрет,симболика очију. Маштања Сантјага и принцип живота. Грч у левој руци и његово значење. Идеја Сантјага о греху? Шта религија значи за Сантјага?
- Море и његова значења.Шта симболише море?
- Зашто је Сантјаго сањао лавове?
- Однос дечака Манолина и Сантјага.
- Основни мотиви дела: срећа,борба.лепота,грех ( илустративни примери)
- Могуће поруке дела
ТАЈСИ 
Dobar dan, profesorka!
Od vas sam dobio sledeća pitanja:
1. Kako sam doziveo delo i da li mi se delo svidelo?
Delo mi se dopalo, jako je poučno i u sebi nosi poruku da treba biti istrajan, hrabar, uporan ali i strpljiv.
Takodje da i pored puno napora, i bitaka, suprotnici uvek nesto dobiju ili izgube, tj. da pobeda nikada ne može biti potpuna, pa čak i uvek prisutna.
2. Ovo delo, na mene je ostavilo snažan utisak a to je da su upornost ali i strpljenje vrlina i da su oni, pored rada truda i hrabrosti, sastavni deo uspeha. Osećanje tuge javilo se pri saznanju da je sav Santjagov trud otisao, propao, te da je i sam nakon visemesečnog truda ostao bez sigurnosti za nadolazeću zimu, kada neće moci da peca. Srecu, pre svega zahvalnost vidim u tome da decak, Manolino, i pored zabrane da peca sa njim, jos uvek pomaze starcu, donosi mu hranu, mamce, brine o njemu.
PITANJA SA BLOGA:
2. Santjago; vrline (hrabrost, upornost, istrajnost) nosioci su poruke ovog dela. To je stariji covek, koji pored toga sto je nemocan, bez ičije pomoci, svojom upornosću i istrajnosću uspeva da obezbedi sebi sve ono sto mu je potrebno, novac i hranu za predstojeće dane. Hrabrost vidim u tome da je i sam zeleo da prati ribu koja ga je jako daleko odvukla od Havane. „Pokolj“ ajkula predstavlja njegovu hrabrost, bolje rečeno borbenost. Upornost se ogleda u tome da je i nakon 84 dana, bez plena, otisao u potrazi za ribom, koju ce pratiti citava 2 dana.
Fizički izgled: Jako mrsav, uprkos tome jos uvek nije izgubio snagu, njegove grudi jos uvek su jake (sto potvrdjuje decak), na sebi ima pege, brazde na vratu, i stare oziljke od pecanja na rukama. Pored toga sto je jako ostareo, njegove oci jos uvek su zadrzale tu jacinu i hrabrost koju nosi iz mladosti i sto se pored siromaštva jos uvek bori radom – „Boje mora, vesele, neporazene“.
Grc u levoj ruci, ne predstavlja njegov visemesečni napor, vec zivotni napor kojim pokusava da ublazi siromastvo. On se javio s vremenom i predstavlja znak da je i sam starac svestan svoje starosti i iznemoglosti.
Ideja o grehu: S obzirom da ubija drugo biće, ribu, koju smatra sebi bliskom, u njemu budi pitanje da li je počinio greh. Odgovor da nije počinio greh, dolazi mu da ce od nje preziveti, da ce mnoge ljude nahraniti, pa i da je to njegova “profesija“, on to voli, zatim se javlja pitanje da li je greh ubiti nekog koga voliš, da li je zapravo sve oko njega greh.
Princip zivota ogleda se u sledecem citatu:“ Covek nije stvoren za poraze. Covek moze biti unisten ali ne i pobedjen“. Ovaj citat nosi znacenje i da pored materijalnog gubitka, covek izvuce uvek nesto bio to deo istog, ili nesto duhovno, tj. da iz svakog poraza uvek izvučemo pozitivne strane novonastale situacije uzrokovane istim. Takodje vodio se time da i pored toga što je siromašan, bude istrajan u svom radu.
Religija: Rekao je za sebe da nije pobožan, ali je pomoć trazio u Bogu, pevajući „Oce nas“, molio se kada mu nije bilo dobro na čamcu za smrt ribe.
3. More, prema Santjagu, nosi znacenje jedinog izvora prihoda, zadovoljavanje zivotnih potreba. Životne potrebe za Santjaga jesu novac i hrana, ali i pored toge, on u moru vidi svoj zivot, nesto bez cega njegov zivot ne moze, pa tako mozemo reci i da je duhovno vezan za njega. Njega vidi kao ženu, pa za njega kaže „Sve ono sto pruza i uskraćuje draž“. Obraća mu se sa “ La mar“ (sp. voleti nekoga). Ipak, njegova odanost pecanju, vise je posvecena prezivljavanju nego uzivanju.
1. Zivot mornara ogleda se prema Santjagu, ali i kroz delo. I pored posla kojeg ribari imaju oni svoj deo dana, nakon pecanja provode na „Terasi“, naziv za obliznju kafanu, gde se medjusobno placaju racun jedan drugom (kao sto je decak starcu) ,pricanju o struji, o ulovu, u kome mnogi vide takmicenje. Iako je nihov sastavni deo posla more, mnogi o njemu govore lose, iako tako ne misle. Takodje njihovi pomocnici jesu: ptice, delfini, krilate ribe uz koje je ulov uvek lakse primetiti jato riba.
Успешно урађен задатак. Исправка (,, где се међусобно плаћају рачун једно другом“).
1.Ribari su sedeli na terasi i peckali starca koji se nije ljutio.Govorili su pristojno o morskim strujama i dubinama i o stalno lepom vremenu.Ribari koji su imali tog dana dobar ribolov i vratili se s mora prebacivali su preko daski svoje morske ribe.
„que va“-„takav je nas zivot“ (decak govori starcu,miri se sa svojom sudbinom i prihvata je)
2.Starac Santjago je bio suv,imao je brazde na zadnjem delu vrata a na obrazima duboke,mrke pege bezopasnog koznog raka,preko celog lica i ruke pune oziljaka od izvlacenja konopaca sa ribom.Imao je oci boje mora,simbol nepobedivog.Ovaj starac je bio posten covek sa ponosom(poznavao je more i njegova stvorenja).Oslanjao se na svoju snagu a kada bi se javio grc to bi bio umor(grc je smatrao izdajom tela).Nije verovao u Boga ali je citao molitve pri hvatanju riba.Njegova mastanja i principi su da uhvati veliku ribu i da nikad ne odustaje.
3.Starac more smatra za „je la mar“ tako ga ljudi zovu na spanskom.Uglavnom ga mladji ribari zovu „el mar“ u muskom rodu.Dok je starac more smatrao zenskim rodom mislio je da je more nesto sto moze da pruzi ili uskrati milost,cak i kada je more bilo lose prema njemu on je krivio mesec koji ga kontrolise.
Delo mi se dopalo,nosi veoma velike mudrosti takve da vidimo jednog velikog borca punog hrabrosti i to u jednom starcu.On ne posustaje i ne predaje se,Ribe ne lovi zato sto to voli ili se tako zabavlja vec zato sto smatra da je to opstanak.On se trudi i bori za prezivljavanje iako je star.
Citat koji je na mene ostavio utisak je :“Voleo bih da nadjem mesto gde se kupuje sreca“.
Svako od nas u nekom trenutku zeli da ode na nekom mestu gde moze da“kupi“ srecu.
Ideja i misao iz dela:“Covek nije stvoren za poraze“,“Covek moze biti unisten ali ne i pobedjen“.
Уместо ,,пецкали“ – шалили су се на рачун старца. Успешно урађен задатак.
1.Segmenti-On je bio starac koji je sam samcat u svome cunu ribario u vodama Golfske struje.Mislio je o moru kao o la mar, kako ga ljudi zovu na spanjolskom, kad ga vole…
2.Santjago je bio starac, suv i koscat.Imao je duboke brazde na zadnjem delu vrata, a na obrazima su mu bile mrke pege, dobrocudnog koznog raka izazvane suncajevim odsjajem sa tropskog mora.Na rukama su bili duboko urezani oziljci od neprekidnog izvlačenja konopca sa teskim ribama.Sve je na njemu bilo staro, sem ociju koje se imale boju mora i bile vesele i neporazene.Oci simboliku da covek moze da bude unisten, ali nikada porazen.Covek nije stvoren za poraze. Santjago masta da ulovi najveću ribu.Zivot je vecita borba. Covek mora da bude uporan i da se bori da ostvare svoje ciljeve.Grc leve ruke oznacava da je Santjago osetio strah kada je video tako veliku ribu, a bio je sam. Voleo bi da je i decak Manolim sa njim.,, Kad bi samo decak bio sa mnom“. Santjago ribu dozivljava kao prijatelja i misli da je greh da je ubije, zato sto je voli, ali posto je ubio iz nuzde, onda smatra da i nije greh. Santjago nije pobozan, ali da bi ulovio ribu mehanicki izgovara molitve.
3.More znaci zivot. Za Santjaga more je smisao zivota i njegova egzistencija.More simbolise prirodu, iz vode je nastao svet-prvi oblici su se zaceli u moru.
Допуни одговор: Ко су рибари, како живе? Зашто су посебан сој људи?
Prvo pitanje: 1. Ribari kao poseban soj ljudi, pronađi segmente dela koji ilustruju život rebara.
Odg:Svi ribari su teško živeli. Svakodnevno su se borili. Svaki ribar bi ustajao rano i po celom danu pecao ribe.. Kada bi imali dobar ulov, vratili bi se kući, očistili ribu i nosili je u ribljem magacinu. Odakle bi riba bila odvezena na pijaci u Havani kada bi ulovili ajkulu onda bi je nosili u firmu. Posle napornog dana sedeli mi na terasi.
Drugo pitanje: Lik Santjaga . Fizički portret. SImbolika očiju. Maštanja Santjaga i princip života. Grč u levoj ruci i njegovo značenje. Ideja Santjaga o grehu. Šta religija znači za Santjaga?
Odg:Fizički portret: Starac je bio suv, kost i koža, na vratu je imao duboke brazde, a na licu duboke mrlje ( pege) što je izazivala odsjaj sunca. Na rukama je imao duboke stare ožiljke od konopca kojim je izvlačio teške ribe. Na njemu je bilo sve staro sem oći koje su imale boju mora koje su bile vesele i neporažene. Živeo je siromašno, ribarskim životom.Košulja mu je bila toliko zakrpljena da je ličila na jedro dok su same zakrpe izbledele od sunca. Jeo bi samo ono što je sam ulovio ili ono što bi mu donosio dečak. Santjago je uvek zeleo da upeca veliku ribu, i kada bi sanjao, sanjao bi o tome da dokaže da je najbolji i najizdržljiviji ribar.
Grč u levoj ruci je nastao kao posledica držanja konopca kako bi pratio ribu dok je konačno ne ulovi, to simbolizuje prepreku da ulovi tu ribu, ali on pored toga ne odustajem. Što nam ukazuje na borbu isto kao što se i starac bori tako se i riba bori da preživi. Pitanje je samo izdržljivost ko će pobediti.
Ideja o grehu: Starac smatra da je možda greh ako ubija ribe, ali on ih ipak ubija kako bi nahranio svet.. nije ubio samo da bi uživao, ili da bi je prodao na pijaci. Kaže kakonije greh ubiti ako je voliš živu ili mrtvu. Kako bi utešio sebe, ali onda mu padne na pamet da je to onda možda još veći greh.
Religija: Santjago nije pobožan čovek, on se moli, jer ipak mislim da će tako uloviti ribu..to jest da će imati veće šanse.
Trece pitanje: More i njegovo značenje. Šta simboliše more?
Odg:More simboliše prirodu, starac more smatra, dobrim, čarobnim, posmatra ga kao zenu, ali u isto vreme i misli da je grozno. Bez njega ne može i uvek mu se vraća. RIbolov je za njega izbor, sredstvo za život, što nam govori koliko je voleo more.
Исправи грешку:,, Носили су рибу у рибљем магацину“. Одговор је успешан.
1.Sedeli su na Terasi i mnogi ribari su peckali starca, ali on se nije ljutio. Nekoliko starijih ribara posmatrali su ga i bili tuzni. Ali, oni to nisu pokazivali i govorili su o drugim stvarima. Ribari, koji su imali dobar ulov vratili su se s mora i prebacivali svoje tunjeve u riblji magacin i cekali su da ih prevezu na pijacu u Havani. Oni, koji su ulovili ajkulu, nosili bi je u fabriku na suprotnoj strani zaliva, gde joj se vadi jetra, odstranjuju peraja, koza guli, a meso prebija i usoljava.
2. Starac Santjago je bio sama kost i koza, imao je pege izazvane suncevim odsjajem s tropskog mora. Te su pege prekrivale gotovo celo lice, na vratu su se nalazile duboke brazde, dok su ruke bile pune dubokih, starih oziljaka od konopca kojim je izvlacio ribu. Oci su bile boje mora koje su sijale vedro i nepobedivo. Na njemu je sve bilo staro, ziveo je sirotinjskim zivotom, kosulja mu je bila toliko zakrpljena da je licila na jedro. Spavao je na novinama, a za jastuk je koristio pantalone. Jeo bi samo ono sto je ulovio, ili ono sto bi mu donosio decak. Bio je siromasan, posten i bio je ponosan na svoje sposobnosti u ribolovu. oslanjao se na snagu i izdrzljivost. Grc u levoj ruci predstavlja umor, smatrao je da ga izdaje vlastito telo. Nije bio pobozan ali je citao molitve zarad ulova ribe koju je silno prizeljkivao, i dao je obecanje Devici da ce otici u hodocasce ako je ulovi.
3.Starac je o moru mislio kao o la mar, kako ga ljudi zovu na spanskom, kad ga vole. Ponekad oni sto ga vole govore ruzno o njemu, ali se ipak uvek izrazavaju o njemu kao o zeni. Zatim neki mladji ribari govore o njemu kao o el mar, u muskom rodu. Govore kao o suparniku, tvrdjavi, pa cak i kao o neprijatelju. Starac je uvek mislio o moru kao o zenskom bicu, koje moze da uskrati ili pruzi veliku milost jer ne ume drugacije. Mislio je da mesec utice na njega kao na zenu.
Рибари нису ,,пецкали“ Сантјага. Шалили су се на његов рачун.
1. ‚‚ Ribari, koji su toga dana imali dobar lov, već su se
vratili s mora, drali svoje tunjeve i prebacivali ih, u celoj dužini preko dve daske
na čijim su krajevima po dva čoveka posrtala pod teretom, u riblji magacin gde
su čekali na kola-ledenjaču koja je trebalo da ih preveze na pijacu u Havani.
Oni, koji su ulovili ajkulu, odnosili bi je u fabriku na suprotnoj strani zaliva, gde
joj se vadi jetra, odstranjuju peraja, i koža guli, a meso se čereči i usoljava. “
2. Santjago je starac koji je bio suv i koščat, sa dubokim brazdama na zadnjem delu vrata. Na obrazima i po skoro celom licu je imao crne flekice od kožnog raka,izazvanog suncevim odsjajem tropskog mora. Na rukama je imao ožiljke od pecanja,od izvlačenja teških riba. Imao je vedre oči boje mora.
Bio je skroman i pošten čovek, ali je pored toga bio i jako ponosan na svoje sposobnosti. Celog života se oslanjao na svoju snagu i izdržljivost.
Grč u levoj ruci predstavlja umor. On je smatrao da je grč izdaja vlastitog tela, sramota za čoveka.
Starac nije bio pobožan ali je čitao molitve. To je radio kako bi ulovio željenu ribu i obećao je da će, ukoliko je ulovi otići u hodočašće.
3. Starac je mnogo voleo more i zvao ga je ‚‚ la mar “ ,kako ga ljudi koji ga vole zovu. Ljudi o moru govore kao o ženi, iako ga vole ponekad pričaju i ružno o njemu. Neki o njemu govore i kao da je u muškom rodu.More takođe predstavlja smisao starčevog života.
Исправи тумачење. Старац по целом лицу није имао ,,црне флекице од кожног рака“.
1. ,,Sjedjeli su na Terasi i mnogi ribari su peckali starca, ali on se nije ljutio. Nekoliko starijih ribara posmatrali su ga i bili tuzni. Ali, oni to nisu pokazivali i govorili su pristojno o morskim strujama i dubinama, i o stalno lijepom vremenu, i o tome šta su sve vidjeli. Ribari, koji su toga dana imali dobar lov, već su se vratili s mora, drali svoje tunjeve i prebacivali ih, u cijeloj duţini preko dvije daske na čijim su krajevima po dva čovjeka posrtala pod teretom, u riblji magacin gdje su čekali na kolaledenjaču koja je trebalo da ih preveze na pijacu u Havani. Oni, koji su ulovili ajkulu, odnosili bi je u fabriku na suprotnoj strani zaliva, gdje joj se vadi jetra, odstranjuju peraja, i koţa guli, a meso se čereči i usoljava˝
2. Starac Santjago je bio suv i koscat covek, po licu je imao pege izazvane dugotrajnom izlaganju suncu, na zadnjem delu vrata imao je duboke brazde. Usled stalnog izvlacenja ribe uzetom na rukama je imao duboke oziljke. Oci su bile ispunjene bojom mora. On je bio jako uporan, izdrzljiv, skroman, verovao je u svoje sposobnosti i nije gubio nadu. Grc u ruci predstavljao je umor, on je na to gledao kao na izdaju vlastitog tela. Sto se tice religije nije bio pobozan ali se molio za uspesan lov.
3. More za starca predstavlja dom, poznatu teritoriju, na sva morska stvorenja je gledao kao svoje prijatelje. Ono je za njega predstavljalo uslov za prezivljavanje, izvor hrane. More je smisao njegpvog zivota znao je sve njegove delove (vetar,struju,dubine…).
Успешан одговор.
1. “Ribari, koji su toga dana imali dobar ulov, vec su se vratili sa mora, drali svoje tunjevine i prebacivali ih, u celoj duzini preko dve daske na cijim su krajevima po dva coveka posrtala pod teretom, u riblji magacin gde su cekali na kola-ledenjacu koja je trebalo da ih preveze na pijacu u Havani. Oni, koji su ulovili ajkulu, odnosili bi je u fabriku na suprotnoj strani zaliva, gde joj se vadi jetra, odstranjuju peraja i koza guli, a meso se cereci i usoljava.”
2. Starac Santjago bio je suv i koscat, na zadnjem delu vrata je imao duboke brazde, na obrazima imao je crne, duboke mrlje od prevelikog izlaganja suncu i one su prekrivale veci deo lica. Na rukama imao je oziljke od pecanja, od izvlacenja teskih riba. Imao je oci boje mora. On je bio siromasan, skroman I posten covek koji je uvek verovao u svoje sposobnosti i tokom zivota se oslanjao na svoju snagu i izdrzljivost. Grc u ruci predstavljao je umor, a starac je smatrao da je to sramota za coveka i izdaja vlastitog tela. On nije bio pobozan, ali je citao molitve da bi ulovio ribu koju je hteo.
3. Starac je mnogo voleo more i zvao ga je “la mar”,kako ga i ljudi zovu na spanskom kad ga vole. Starac poznaje sve njegove tajne, dubine i on ne moze bez njega, zato mu se stalno vraca. Ljudi o moru govore kao zeni, neki govore o njemu i u muskom rodu. Ponekad cak i oni koji ga vole pricaju ruzno o njemu.
Урађен задатак.
1. Sto se ribara tice bilo je onih koji su se salili na racun starca, ali on se nije ljutio. Bilo je i starijih ribara, koji su posmatrali starca i bili tuzni zbog njega. Medjutim oni to nisu pokazivali, nego su normalno pricali o lepom vremenu, o morskim strujama i dubinama, o tome sta su sve videli.
2. Starac je bio tanak i suv, s dubokim brazdama na potiljku. Na jagodicama je imao zagasite mrlje koznog tumora koji izaziva odsjaj sunca sa povrsine tropskog mora. Na rukama je imao urezane oziljke koji su bili posledica neprekidnog izvlacenja konopca sa teskim ribama. Sve je na njemu bilo staro, osim njegovih ociju koje su bile boje mora i sijale su vedro i nepobedivo. Kao osoba Santijago je bio posten, vredan, skroman. U zivotu se jedino oslanjao na svoje sposobnosti, snagu i izdrzljivost. Sto se tice grca, on je predstavljao umor, i kako starac kaze bio je posledica zloupotrebljavanja. Starac nije bio pobozan ali je citao razne molitve, mislio je da ce mu pomoci kada je ulov u pitanju.
3.Starac je o moru govorio kao o la mar, tako ga zovu na spanskom kad ga vole. Medjutim, nekad i oni sto ga jako vole, govore ruzno o njemu, ali se ipak izrazavaju o njemu kao o zeni. Postoje i oni, uglavnom su to mladji ribari, koji more zovu el mar, dakle govore o njemu u muskom rodu. Govorili su o njemu kao da im je neki neprijatelj. Medjutim, starac je o moru uvek govorio u zenskom rodu, more je za njega bilo nesto sto moze da pruzi veliku milost, pa i kada je bilo divlje, ono nije bilo krivo. Takodje je mislio da mesec utice na njega kao na zenu.
Успешан одговор.
1.U ovom segmentu je najbolje prikazan zivot ribara. „Sedeli su na terasi i mnogi ribari su peckali starca, ali on se nije ljutio. Nekoliko starijih ribara posmatrali su ga i bili tuzni. Ali, oni to nisu pokazivali i govorili su pristojno o morskim strujama i dubinama, i o stalno lepom vremenu, i o tome sta su sve videli. Ribari, koji su toga dana imali dobar lov, vec su se vratili sa mora, drali svoje tunjeve i prebacivali ih, u celoj duzini preko dve daske na cijim su krajevima po dva coveka posrtala pod teretom, u riblji magacin gde su cekali na kola-ledenjacu koja je trebalo da ih preveze na pijacu u Havani. Oni, koji su ulovili ajkulu, odnosili bi je u fabriku na suprotnoj strani zaliva, gde joj se vadi jetra, odstranjuju peraja, i koza guli, a meso se cereci i usoljava. “
2. Starac Santjago je bio kost i koza a vrat m u je bio u dubokim brazdama. Na licu je imao duboke pege izazvane suncevim odsjajem sa tropskog mora. Na rukama je imao duboke stare oziljke od konopca kojima je izvlacio ribe, i na njemu je bilo sve staro sem ociju koje su bile neporazene. Ziveo je ribarski, sirotinjski zivot sa zakrpljenom kosuljom koja je licila na jedro. Bio je skroman ali je opravdano pokazivao svoje sposobnosti u poznavanju mora i morskih stvorenja. Uvek se oslanjao na svoju snagu. Grc u ruci znacio je umor. Starac govori da joj treba odmor. Smatrao je da je grc izdaja vlastitog tela, da je to sramota za coveka, posebno sada kada nije bio pobozan ali je citao molitve. Molitve je citao da bi ulovio ribu koju je zeleo i dao obecanje da ce otici u hodočasce Devici ako je ulovi.
3.More za starca predstavlja dom i starac je mnogo voleo more i zvao ga je „la mar“ kako ga ljudi koji ga vole zovu. Na sva morska stvorenja je gledao kao svoje prijatelje i more mu je predstavljalo vec poznatu teritoriju kao i uslov za prezivljavanje, izvor hrane. Ljudi o moru govore kao o zeni, iako ga vole ponekad pricaju ruzno o njemu, a neki o njemu govore kao da je u muskom rodu. More je smisao njegovog zivota.
Успешно урађен одговор. Да ли у делу које сте читале изворно гласи ,, пецкали“ ?