Станислав Винавер, покретач експресионистичке школе  у Србији, 1920.

Милутин Бојић , представник српске међуратне књижевности ,, Песме бола и поноса “ ( Плава гробница )

Душан Васиљев , представник експресионистичког стварања у српској  авангарди , ,, Човек пева после  рата“

Милош Црњански, оснивач Суматраизма, експресиониста српске авангарде ,, Суматра “ ,, ,,Сеобе“ ,, Лирика Итаке “

Раде Драинац, покретач  Хипнизма; правац авангарде настао под утицајем  суматраизма

Растко Петровић, експресиониста ,, Људи говоре “ ( путописна проза )

Иво Андрић, представник српског експресионизма  у делима ,, Немири “,  ,,Ex  ponto “

Момчило Настасијевић., ,, Матерња мелодија “

Хрватски песници су се нашли у Београду ,центру књижевног стварања, након Првог светског рата:

Густав Крклец и Аугустин Тин Ујевић

One thought on “Српска међуратна књижевност

  1. 1.Osnovni smisao avangarde u srpskoj književnosti:
    Književni pokreti i struje su u srpskoj međuratnoj književnosti omogućili da se srpska književnost osavremeni, da se uključi u evropske tokove i oblikuje moderni izraz. Avangarda je osporavala tradicionalne umetničke norme i oblike. Avangarda počinje 1919. zbirkom pesama ‚‚Lirika Itake” Miloša Crnjanskog.
    2.Najvažniji književni pokreti u srpskoj književnosti između dva rata: tradicionalizam, ekspresionizam, nadrealizam i socijalni pokret.
    Odlike ekspresionizma su povezanost stvari, bića, veza dalekih ljudi i krajeva.
    Predstavnici ekspresionizma:
    – Stanislav Vinaver (‚‚Manifest ekspresionisticke skole” 1920.)
    -Milos Crnjanski ( ‚‚Lirika Itake” 1919., ‚‚Dnevnik o Carnojevicu” 1921., ‚‚Seobe” 1929., druga knjiga ‚‚Seoba” 1972., ‚‚Roman o Londonu” 1972.),
    -Ivo Andric (‚‚Ex Ponto i Nemiri”)
    -Rastko Petrovic (‚‚Otkrovenje” 1922., napušta obeležja starog stiha, ‚‚Burleska Gospodina Peruna Boga Groma” 1921. , ‚‚Dan šesti 1960”)
    Odlike nadrealizma su rušenje dotadašnje poezije, poezija koja nastaje slobodnim asocijacijama, tehnikom automatskog pisanja.
    Predstavnici nadrealizma:
    -Milan Dedinac (‚‚Od nemila do nedraga”)
    -Dušan Matić (‚‚Bagdala”, ‚‚Budjenje materije”)
    -Aleksandar Vučo (‚‚Humor zaspao”)
    -Oskar Davičo (‚‚Hana, Višnja za zidom”).
    Odlike socijalnog pokreta su odraz stvarnosti i dokument života.
    Predstavnici socijalnog pokreta:
    -Branimir Cosic ( roman ‚‚Pokošeno polje”) i Velimir Živojinović.
    Predstavnici tradicionalizma u srpskoj knjizevnosti su Desanka Maksimović (‚‚Pesme” 1924., ‚‚Tražim pomilovanje” 1964.), Branko ĆopiĆ ( ‚‚Prolom” 1952.) roman o ratu u Bosni ‚‚Bašta sljezove boje” 1970.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s