Станислав Винавер, покретач експресионистичке школе у Србији, 1920.
Милутин Бојић , представник српске међуратне књижевности ,, Песме бола и поноса “ ( Плава гробница )
Душан Васиљев , представник експресионистичког стварања у српској авангарди , ,, Човек пева после рата“
Милош Црњански, оснивач Суматраизма, експресиониста српске авангарде ,, Суматра “ ,, ,,Сеобе“ ,, Лирика Итаке “
Раде Драинац, покретач Хипнизма; правац авангарде настао под утицајем суматраизма
Растко Петровић, експресиониста ,, Људи говоре “ ( путописна проза )
Иво Андрић, представник српског експресионизма у делима ,, Немири “, ,,Ex ponto “
Момчило Настасијевић., ,, Матерња мелодија “
Хрватски песници су се нашли у Београду ,центру књижевног стварања, након Првог светског рата:
Густав Крклец и Аугустин Тин Ујевић
ТАЈСИ 
1.Osnovni smisao avangarde u srpskoj književnosti:
Književni pokreti i struje su u srpskoj međuratnoj književnosti omogućili da se srpska književnost osavremeni, da se uključi u evropske tokove i oblikuje moderni izraz. Avangarda je osporavala tradicionalne umetničke norme i oblike. Avangarda počinje 1919. zbirkom pesama ‚‚Lirika Itake” Miloša Crnjanskog.
2.Najvažniji književni pokreti u srpskoj književnosti između dva rata: tradicionalizam, ekspresionizam, nadrealizam i socijalni pokret.
Odlike ekspresionizma su povezanost stvari, bića, veza dalekih ljudi i krajeva.
Predstavnici ekspresionizma:
– Stanislav Vinaver (‚‚Manifest ekspresionisticke skole” 1920.)
-Milos Crnjanski ( ‚‚Lirika Itake” 1919., ‚‚Dnevnik o Carnojevicu” 1921., ‚‚Seobe” 1929., druga knjiga ‚‚Seoba” 1972., ‚‚Roman o Londonu” 1972.),
-Ivo Andric (‚‚Ex Ponto i Nemiri”)
-Rastko Petrovic (‚‚Otkrovenje” 1922., napušta obeležja starog stiha, ‚‚Burleska Gospodina Peruna Boga Groma” 1921. , ‚‚Dan šesti 1960”)
Odlike nadrealizma su rušenje dotadašnje poezije, poezija koja nastaje slobodnim asocijacijama, tehnikom automatskog pisanja.
Predstavnici nadrealizma:
-Milan Dedinac (‚‚Od nemila do nedraga”)
-Dušan Matić (‚‚Bagdala”, ‚‚Budjenje materije”)
-Aleksandar Vučo (‚‚Humor zaspao”)
-Oskar Davičo (‚‚Hana, Višnja za zidom”).
Odlike socijalnog pokreta su odraz stvarnosti i dokument života.
Predstavnici socijalnog pokreta:
-Branimir Cosic ( roman ‚‚Pokošeno polje”) i Velimir Živojinović.
Predstavnici tradicionalizma u srpskoj knjizevnosti su Desanka Maksimović (‚‚Pesme” 1924., ‚‚Tražim pomilovanje” 1964.), Branko ĆopiĆ ( ‚‚Prolom” 1952.) roman o ratu u Bosni ‚‚Bašta sljezove boje” 1970.