70039d8a55f001035c4be222c3b7d8b0
ВЕЧЕ НА ШКОЉУ
АЛЕКСА ШАНТИЋ
АЛЕКСА ШАНТИЋ

images

Српски модерниста, народни песник, драмски писац

Рођен је у Мостару  1868. Трговачку школу завршио је у Трсту и Љубљани. Основао је књижевни лист ,,Зора“ и био председник Српског певачког друштва ,,Гусле“. Умро је  од  туберкулозе у Мостару 1924.године. Снажан утицај на рад А. Шантића извршио је рад Ј.Ј.Змаја, В.Илића; Од страних песника , рад Хајнрих Хајнеа, немачког романтичара..

  • Познато је да је А. Шантић преводио песме Х.Хајнеа, те се истакао и као преводилац. Забележен је превод песме  ,,Лирски интермецо“.     Стваралаштво Алексе Шантића:
  • Збирка песама : ,, Пјесме “ ( седам књига – лирске )
  • Драме : ,, Под маглом“,  ,,Анђелија “, ,, Немања “, ,, Хасанагиница “
  • Превод Хајнеове песме  ,, Азра “, коју је у 20. веку компоновала рок група ,,Азра“

Писао је родољубиву поезију ,, Моја отаџбина “, социјалну ,, Вече на шкољу “,  љубавну , ,, Емина“’, Не вјеруј“.

Тумачење песме ,,Вече на шкољу“

шкољ = ОСТРВО

Посматрач вечери на острву је лирски субјекат.  У његовом виђењу је, плава пучина која спава, зрак који врх каменитих стена трне, мршаве главе које се моле пред  Богом. У  слуху је  јецај звона са цркве , народ који иште.

Такође, у  слици вечери  је ЋУТАЊЕ  распетог Бога  и сан који стиже.

Утиске које читалац своди су:

тишина вечери на острву – у окружењу,природи; контрастни утисак : молитва народа који тражи помоћ – немир у народу; Бог који ћути је у сагласју са тишином острва; јецај звона је  у вези са јецајем народа.

РЕФЛЕКСИЈЕ које ствара лирска минијатура су следеће: Читалац схвата бригу  лирског субјекта и предмет његове преокупације , живот народа на острву омеђеном каменитим стенама. Мршавост народа није последица природе која је великодушна. Живот у таквом окружењу је тежак , у кршу народ је принуђен да буде гладан.

ЕМОЦИЈЕ – саосећање лирског субјекта се рефлектује и на читаоца. Осећа прималац и бол , патњу . немоћ народа да побољша свој положај.

РАСПОЛОЖЕЊЕ које побуђује песма је меланхолично.

Алекса Шантић је  песму посветио свом пријатељу , Иви Ћипику.  Како Ћипико потиче са далматинског простора, Шантић је у песми изразио поштовање према простору и тешком животу човека у далматинском кршу. Одатле у песми мотив мора, хриди,народа који тешко живи и нада се да ће се његов положај побољшати.

КОМПОЗИЦИЈА ПЕСМЕ

Поетске слике , мотиви
Поетске слике , мотиви

 Посматрач ( лирски субјекат, песник) је помоћу наведених мотива  саопштио идеју о уклетој судбини  народа. Посредством њих је рекао : Нажалост, сиротиња пати без  ичије помоћи. Равнодушна је природа да било шта учини, још  жалосније, што Бог  у кога је мишљу и срцем усмерена сва нада за помоћ, и он ћути, не помаже.

Према истакнутим мотивима , песма је социјално – дескриптивно – рефлексивна.

Тема : Тежак положај народа на острву

ФУНКЦИЈА СТИЛСКИХ СРЕДСТАВА

  1. Персонификација  сугерише пустош малог острва, сањиву монотонију ( пучина плава спава)
  2. Персонификација дочарава патњу народа ( јеца звоно боно)
  3. Метафора у функцији духовне клонулости , безнађа и безизлаза ( клече мршаве главе)
  4. Персонификација  у функцији безнађа , понављања патњи ( и сан све ближе стиже).

фИГУРЕ ЗВУЧАЊА

             АСОНАНЦА ( понављање самогласника у више речи истога стиха )

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s