употреба: у свим облицима књижевности;
намена: књижевно читалачка публика;
карактеристике: субјективан, емоциоаналан, маштовит, присутно пренесено значење речи, богат стилским фигурама;
облици књижевноуметничког изражавања: песма, приповетка,роман, новела, есеј, драма.
употреба: у свим научним дисциплинама;
намена: пружање тачне и прецизне информације;
карактеристике: објективност, рационалност, употреба стручних термина, употреба фуснота, табела, скица, графикона, табела;
облици изражавања: уџбеници, студије, реферати,семинарски радови, докторске дисертације.
употреба: у свим правним, законодавним и званичним документима;
намена: за писање правних аката, званичних докумената, образаца,уговора;
карактеристике: кратак исказ, јасност, устаљени изрази, службени тон, административни термини, лишен емоционалности и слободе у изражавању;
облици административног изражавања: пословно писмо, молба, жалба, захтев, записник, закон, правилник.
РАЗГОВОРНИ СТИЛ – Формални и неформални ( облици разговорног стила)
Формални: – Молим Вас, сачекајте. Директор је тренутно заузет.
Неформални: – Здраво Драгана. Како си? – Добро. А како си ми ти? – Памтим и боље дане, али не дам се.
употреба: свакодневна комуникација
намена: за споразумевање у говорном облику
карактеристике: дијалошка форма, не подлеже нормама језика, честа недореченост и испрекиданост, пун је обрта, сугестиван, присутни су гестови и мимика, дијалектизми и жаргон.
One thought on “Раслојавање језика: Функционални стилови”